Komentare o težini treba izbegavati, bez obzira da li je reč o devojčici ili dečaku, jer to veoma loše utiče na njihovo samopouzdanje. Treba im dozvoliti da prave greške i da sami biraju, jer tako uče i jačaju svoju samosvest. Ako im stalno govorite da su pametni, to je za njih zapravo kontraproduktivno, kaže dr Tova Klajn iz Barnard centra za razvoj dece u Njujorku.
Ona je izdvojila 10 stvari koje nikada ne bi trebalo da kažemo svojoj deci:
‘Ne radi se tako, da ti pokažem’
Deca treba da doživljavaju greške i neuspehe jer uče iz njih. Ali ako roditelji rade posao umesto njih, jer oni bolje znaju i radiće bolje, onda oni zapravo šalju detetu poruku da je nesposobno. Takav odnos stvara nesigurno dete koje će kasnije imati problema sa samopouzdanjem.
‘Ti si glup’
Deci treba dozvoliti da izraze svoje emocije, a ono što roditeljima može izgledati glupo je način da upoznaju sebe i svet. Na primer, ako dete odluči da odabere šta će obući u vrtić i ta kombinacija je neobična, treba mu dozvoliti da tako ode.
Tada će samo doživeti reakcije druge dece i odraslih i naučiti nešto iz toga. Nema potrebe da ga sputavate govoreći da je to što radi ili želi da uradi glupo.
‘Tako si stidljiv’
Još jedna vrsta poniženja koju roditelji čine nesvesno. Kada se dete kritikuje da je stidljivo ili da nije stidljivo, ono se oseća neprijatno jer misli da nešto nije u redu sa njim.
Deca imaju različite karaktere kao i odrasli i nema smisla pokušavati da ga pretvarate u nešto što nije. Bolje je pokušati da mu suptilno pomognete da se malo opusti, možda kroz igru, šalu…
‘Nemoj da plačeš. Nema razloga za to’
Reći detetu da prestane da plače kada je uznemireno, čak i ako plače iz besmislenog razloga, za njega je veoma ponižavajuće.
– Ako je dete uznemireno, onda je stvarno uznemireno i potrebno mu je saosećanje i neko ko će mu pomoći da se smiri – objasnio je dr Klajn.
‘Veliki momci ne plaču’
Rodni stereotipi počinju od ranog uzrasta, pa roditelji (posebno očevi) često govore sinovima da dečaci ne plaču. Na taj način ih samo teraju da potisnu svoja osećanja, što nikako ne može biti dobro za njihov psihički razvoj. To je kao da svojoj deci kažete ‘nije dobro imati osećanja’.
‘Vidi kako si lepa! Prelepa si’
Još jedan stereotip koji je ugrađen u glave mnogih devojaka od malih nogu – najvažnije je da ste lepi. Roditelji (najčešće to rade majke) zapravo kroz takvo vaspitanje izražavaju neke svoje frustracije. Možda su se kao dete i čitavog života osećale nedovoljno lepe, nisu imale dovoljno moderne odeće… i sve je to za njih bilo veoma traumatično.
Nezdravo je nametati deci svoje neispunjene želje i očekivati od njih da žive životom kakav su priželjkivali njihovi roditelji. Osim toga, naučiti ih da je najvažnija stvar biti lepa, a suditi o ljudima na osnovu onoga što nose je zaista plitak način razmišljanja.
‘To nije baš lepo, ne stoji ti’
Kada dete bira, na primer, odeću u prodavnici, ono će izabrati nešto što odgovara njegovoj ličnosti. Poznata je poslovica da se o ukusima ne raspravlja, a pogotovo ne nameću drugim ljudima, pa ni deci. To bi povredilo odraslu osobu, ali ne i dete. Nametanjem se samo šalje poruka da treba da izgleda na određeni način, da se uklapa u određene standarde i da je ono što dete voli pogrešno i nenormalno.
‘Jesi li siguran da to želiš da jedeš? To goji’
Užasno je čuti roditelje kako svojoj deci govore da su debela. To je užasan udarac na njihovo samopouzdanje. Osim toga, dete uglavnom radi ono što mu roditelji dozvoljavaju – odnosno jede ono što mu se servira i kopira njihove navike. Aktivni su ako su aktivni i njihovi roditelji…
Ako misle da im dete ima višak kilograma, roditelji treba da to reše da se dete ne oseća loše. Moraju da promene ishranu ‘u tišini’, uvedu zdravu hranu i eliminišu nezdravu. Takođe, pomoći će više porodičnih sportskih aktivnosti, šetnje, izleta u prirodu…
‘Ti si tako pametan’
Dobro je detetu dati do znanja da je pametno, ali isticati to kao najvažniju stvar u životu je pogrešno. Dete kome roditelji stalno govore da je pametno zapravo gubi motivaciju za dalje učenje, jer ima osećaj da sve zna. Čovek uči dok je živ i još ne zna mnogo – to je poruka koju roditelji treba da unesu u glavu svoje dece.
‘Zaista si me razočarao’
Prisiljavanje deteta da se oseća krivim je nešto što je, nažalost, prisutno svuda oko nas. Ako dete zna da je uradilo neku glupost i oseća se loše zbog toga, zašto to još više naglašavati i ponižavati ga. Svi mi pravimo greške, uključujući i decu. I uče na svojim greškama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com