Iako bi svaki roditelj želeo da tinejdžersko doba dođe što kasnije i da njihovo dete ostane dete, vreme čini svoje i dete je tinejdžer kog treba razumeti.
Razumevanje puberteta i tinejdžerstva mnogim roditeljima teško polazi od ruke: zbog odbijanja činjenica da je dete poraslo, da želi neku vrstu samostalnosti, individualnosti, poštovanja i želja…
Za mnoge roditelje sve ovo zvuči kao horor film, ali neka istraživanja pokazuju da stvari i nisu tako loše kao što se na prvi pogled čini.
Osnovna stvar je da ponašanje vašeg tinejdžera ne shvatate lično. Mnoge stvari koje tinejdžeri rade (vraćaju se iz škole ljuti, zaključavaju u sobu bez želje za razgovorom sa vama…) vama izgledaju kao da su ljuti na ceo svet.
To, međutim, nije tako – nisu ljuti na vas, oni rade nešto što je normalno za njihov uzrast, uče da se odvoje i osamostale od vas.
Roditeljima možda ovo deluje kao da njihova deca žele da se otuđe od njih, ali to takođe nije tačno. Deca žele da ostanu u nekoj vrsti veze sa svojim roditeljima, naročito u razgovorima o nekim ozbiljnim stvarima. Pubertet pokreće i mnoge promene u mozgu, pa zato ponašanje tinejdžera izgleda kao otuđivanje od roditelja.
Roditelji treba da razgovaraju sa tinejdžerima, i to ne o stvarima bitnim za roditelje, već o stvarima bitnim za decu. Istraživanje je ovakve zaključke donelo delimično iz sastava zadatih studentima da napišu nešto o prošlom tinejdžerskom dobu.
Istraživanje navodi 6 načina pristupa roditelja tinejdžirima:
1. Zabavni pristup – roditelji treba da prihvate osnovno interesovanje svog tinejdžera kao svoje (muzika, sport, film…) i da zajedno tu muziku slušaju, idu na koncerte, ako je u pitanju sport, onda da zajedno idu na tenis, plivanje i slično. Mnogo pozitivnih i iskrenih razgovora nastaje prirodno kada je interesovanje za nešto zajedničko.
2. Izbegavajte razgovor licem u lice – na taj način tinejdžeri osećaju pritisak i često nisu iskreni. Pokušajte razgovor u paralelnim aktivnostma poput pranja posuđa, šetnje psa ili u kolima. Razgovor koji nije licem u lice manje je intenzivan u smanjuje pritisak na tinejdžere, a oni se usput „otvore“.
3. Iskoristite njihovo slobodno vreme – pauza u školskoj godini je period kada roditelji treba da ugrade nekoliko dana sa svojim tinejdžerom za zajedniki odlazak u prirodu, šoping ili u restoran na ručak. U tim zajedničkim aktivnostima roditelji mogu puno saznati o promenama u odrastanju svog deteta, počev od interesovanja za određenu vrstu garderobe do njihovog apetita i želje za određenim jelom.
4. Sakrijte svoje reakcije – kada roditelji pričaju sa svojim tinejdžerima o ozbiljnim stvarima poput droge ili seksa, burne reakcije roditelja često utiču na nedostupnost i zatvorenost tinejdžera. Roditelji moraju da sakriju svoje reakcije i da pomno i sa interesovanjem slušaju decu i „nezgodne teme“. Na taj način tinejdžer će se osećati opuštenije i iskrenije u razgovoru.
5. Izbegavajte teška pitanja – roditelji ne bi trebalo da svaki razgovor sa svojim detetom počnu teškim pitanjima. Savet istraživanja navodi da razgovor treba početi manje ozbiljnim temama a da se svaki komentar na odgovor tinejdžera zadrži za sebe. Na taj način tinejdžer stiče utisak da ih roditelji slušaju.
6. Nađite čarobne reči – roditelji često greše kada nameću svoje reči i mišljenje deci, kao i kada rešavaju probleme umesto njih. Umesto takvog stava, roditelji treba da zauzmu stav u vidu pitanja. Čarobna reč za to je „pitam se“, na primer, pitam se šta možeš učiniti povodom toga ili pitam se šta će ona ili on misliti o tome. Na taj način podstičete razgovor i stičete mnogo bolju komunikaciju sa svojim detetom.
Zaključak
Ovo su neki od predloga i saveta stručnjaka kako se odnositi sa svojim tinejdžerima. Naravno, nema čarobnog štapića, ali u razumevanju i vaspitanju svoje dece ne možemo nikada reći: „Sve sam pokušao i preduzeo“, već stalno treba biti u kontaktu sa njima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com