Britanski psiholog Kristofer Bojl i sociolog iz Australije Keti MeKej roditeljima savetuju da prestanu deci da govore kako je Deda Mraz stvaran lik jer, po njihovu mišljenju takva „laž“ može da pokvari odnos i da poljulja detetovo poverenje u njih.
Bojl i MeKej negativno gledaju i na priču o „strašnoj“ tajnoj službi koja radi na Severnom polu i procenjuje da li su deca bila dobra ili loša.
„Ako su roditelji u stanju da lažu o nečemu tako posebnom, može li im se verovati kao moralnim osobama i u drugim situacijama“, postavljaju pitanje naučnici u časopisu Lancet Psychiatry.
Istovremeno iznose pretpostavku po kojoj roditelje na priče o Deda Mrazu ne podstiču deca, već sebična želja da ponovo prožive detinjstvo.
Bojl kaže: „Sa moralnog aspekta naše želje je da deca veruju u takve mitove. Jer na kraju sva deca ipak saznaju da im se godinama lagalo, zbog čega se mogu upitati o čemu su im roditelji još lagali. Možda će takva „laž“ na neku decu uticati vrlo negativno.“
MeKej kaže da evidencija o gledanosti bajkovitih filmova o Deda Mrazu upućuje na to da odrasle osobe ponovo žele da budu deca.
„Uživanje odraslih u pričama i filmovima o Hariju Poteru i Zvezdanim stazama ukazuje na njihovu podsvesnu želju da se na kratko ponovo vrate u detinjstvo“.
U članku pod nazivom „Predivna laž“ autori pišu: „Kada su u pitanju priče o Deda Mrazu, možda je najveća moralna greška to da istina jednom mora da izađe na videlo.“
„Deca na kraju saznaju da su im roditelji lagali. Istinu saznaju od nekog trećeg ili od roditelja. Jedno i drugo može da utiče na poverenje između roditelja i dece. Ako su mi lagali o Deda Mrazu, šta je još bilo laž? Ako Deda Mraz ne postoji, da li su vile stvarne? Postoji li čarolija?“, pitanja su koja će postavljati deca.
Iako mnogi odrasli čeznu za vremenom kada se mašta prihvatala i podsticala, i oni moraju da shvate da jednom treba da odrastu, zaključuju Bojl i MeKej, a prenose agencije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com