Niko ne voli neuspeh, ni odrasli niti deca. Svaki roditelj želi da se njegovo dete oseća dobro, pa se mnogi potrude da uklone prepreke koje bi njegovo dete navele da se oseća frustrirano. Međutim, time detetu čine medveđu uslugu, jer mu ne pružaju priliku da samo nauči kako da rešava probleme.
Takve postupke možete videti svuda: roditelje koji deci rade domaće zadatke; vezuju im pertle iako je dete odavno trebalo da nauči samo to da čini; pomoć oko slaganja slagalice na kraju se svede na to da je slože mama ili tata, a ne dete; dete ne uspeva da dobije dobru ocenu iz matematike pa se roditelji svađaju s nastavnikom i ubeđuju ga da njihovom zlatu da bolju ocenu… Mogućih primera je puno.
Kada dete nešto pokuša pa mu ne uspe iz prve, osetiće se frustrirano, naročito ako je već videlo nekoga ko to s lakoćom radi. To je potpuno normalno osećanje. Međutim, ako mama ili tata urade nešto umesto deteta, i tako svaki put kada dete nešto pokušava ili ima neki problem, mališan nikada ne nauči da sam rešava probleme, kao ni da prihvati da je u nečemu pogrešio, prizna grešku i nastavi sa svojim životom. I to se jako primećuje na deci danas, mnogo ih je koji jako loše podnose frustraciju zbog neuspeha i nisu u stanju da sačekaju na pozitivne rezultate uspeha – navikla su da im se sve „servira“ odmah. A izaći na kraj sa stresom ili razočaranjem, priznavanje sopstvenih grešaka i „menjanje kursa“ ako trenutni ne vodi nikuda jesu neke od ključnih sposobnosti neophodne za srećan život; jedini način da se te sposobnosti steknu jeste kroz praksu, a mama i tata, ma koliko želeli dobro svom detetu, ne mogu to da učine umesto njega.
Šta mogu da učine? Kada se dete požali da mu nešto ne ide (vezivanje pertli, slaganje određene slagalice), ne treba ga ubeđivati da ono to zapravo može; umesto toga, sopstvenim primerom mu pokažite strpljenje, recite mu da je to u redu, da nema žurbe, i da vam kaže kad sledeći put bude želelo da pokuša to da učini. Nekada će dete ponovo pokušati nakon nekoliko minuta, nekada nakon nekoliko dana, ali pre ili kasnije, kad nema pritiska da to mora da mu uspe, probaće, i nastaviće da pokušava dok mu ne uspe, jer ste ga vi uverili da je sasvim u redu to što mu ne uspeva iz prve. Ako je detetu potrebno objasniti nešto u vezi s onim što pokušava da uradi, učinite to, ali nemojte zadatak obavljati umesto njega, osim ako je u pitanju nešto što mora sad da bude učinjeno; recimo, treba sad da idete nekuda s detetom, sigurno da ga nećete pustiti da šeta odvezanih pertli.
Može se desiti da se dete iznervira i da počne da viče. Tada je dobar trenutak da mu kažete da razumete da se oseća frustrirano, nezadovoljno, da je ljuto, ali da dreka nije u redu, i zahtevajte da prestane.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com