Dete neće na spavanje

Svako veče ista muka: kako naterati dete da ode na spavanje? Još ako je dete i školarac, muka je dvostruka – ujutro ne možete da ga naterate da ustane i spremi se za školu, a uveče nikako da ga ubedite da mora da spava. Nikakvo objašnjavanje da će ujutro biti mrzovoljno i neispavano i neraspoloženo ne pomaže – neće, pa neće na spavanje. Samo još malo, samo još ovo da vidi, pa ono, pa je onda gladno (a večeru je mrljavilo i insistiralo da nije gladno), pa je žedno…

Konačno, dete se istuširalo pre spavanja, opralo je zube, smestili ste ga u krevet, poljubili ga za laku noć i ponadali se da će večeras, možda, zaspati.

Međutim, ne! Ono ustaje iz kreveta, još nešto hoće, pokušava da se „prošvercuje“ da još neko vreme gleda televiziju ili čak želi da uključi igricu i da se igra… Svako veče vam je mučenje i izgubite „tonu živaca“ zbog preganjanja s detetom. Što je najgore, vidi se da se detetu zapravo spava – toliko je umorno da je nervozno i razdražljivo, oči mu se sklapaju, ali neće na spavanje, pa neće!

I za ovakvo ponašanje postoji lek. Potrebno je neko vreme dok počne da deluje, ali efikasan je. Za početak, treba da odredite koji rituali idu pre spavanja. Odredite do kad tačno dete sme da gleda televiziju, a zatim koje je vreme za večernje kupanje, pranje zuba i ostalu večernju higijenu, pa za čitanje priče za laku noć. Za te rituale pred spavanje odredite dovoljno vremena, nemojte ih otaljavati na brzinu – tako će vaše dete imati vremena da uživa u njima i imaće želju da se navikne na njih i da ih prihvati.

Onda kad su svi večernji rituali obavljeni i dete smešteno u krevet, priča pročitana i dete poljubljeno, ne dopuštajte dalje rasprave. Ako dete ipak ustane iz kreveta, ne prihvatajte nikakve rasprave – samo ga pošaljite nazad u krevet. Dete odbija da prihvati? Recite mu da će, ako smesta ne ode u krevet, biti kažnjeno – recimo, time što sutra neće smeti da gleda svoju omiljenu emisiju, ili oduzimanjem omiljene igračke na jedan dan. Ako se dete ni tada ne povinuje, kaznu sledećeg dana zaista sporvedite, bez obzira na svu kuknjavu deteta.

Ukoliko u ovakvom postupanju budete dosledni, dete će vrlo brzo shvatiti da pravilo odlaska u krevet mora da poštuje i povinovaće se. Deca su sklona tome da ispituju do koje granice smeju da idu, ali jednom kada je granica nesumnjivo utvrđena (što se postiže time što ste dosledni svojoj reči), deca tu granicu prihvataju. Srećno!

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com