Roditelji se često ljute na decu kada se ona „razvlače“ s obavezama, a za ta dečja razvlačenja postoje različiti uzroci, koji ne moraju imati nikakve veze s lenjošću i nezainteresovanošću. Jedan od čestih uzroka je strah od neuspeha.
Konkretan primer: vaša ćerkica jako voli muziku, i sama vas je molila da je upišete na časove klavira. Bilo vam je drago što se interesuje za nešto tako lepo, smatrate da muzika oplemenjuje, i rado ste joj ispunile želju. Međutim, kada treba da vežba klavir, ona se razvlači, i razvlači, stalno odlaže početak vežbanja, pa zastaje, pa joj nije do toga… A i dalje voli muziku, ne radi se o tome, rasplače se kad kažete da ćete je ispisati s časova, moli vas da to ne učinite.
U ovakvoj situaciji moglo bi da se radi o tome da vaša ćerkica smatra da ne svira dovoljno dobro, ili da joj ne ide onako kako je zamišljala da će joj ići. Misli da nešto radi pogrešno, da je loša u tome, pa, iako joj se muzika i klavir i dalje dopadaju, obeshrabruje je ono što vidi kao neuspeh, i zato izbegava vežbanje, koje taj neuspeh, iz njene perspektive, čini očiglednim.
Šta učiniti? Objasniti detetu, koje to iz nedostatka iskustva jednostavno ne zna, da su sve te greške koje ona pravi dok vežba sasvim normalan deo procesa učenja i da će, što više bude vežbala, grešiti sve manje, a ono što odsvira će sve više zvučati kao i kad svira njena profesorka klavira. Ako ste i same nekada učile sviranje klavira, možete detetu ispričati koliko je vama u početku išlo teško, koliko vam je trebalo da savladate ovo ili ono; ako niste, možete za takvu priču zamoliti njenu profesorku.
Naravno, može se desiti da dete odustane onda kada shvati koliko je tu truda zapravo potrebno, ali u velikom broju slučajeva to što sazna da „ne radi sve pogrešno“ nego da učenje tako ide bude dovoljno veliko ohrabrenje za dete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com