S malom decom se neretko dešavaju nezgode, od kojih neke mogu da prestrave i majku i dete. Jedna od onih koje umeju da budu prilično zastrašujuće jeste kada se deo detetovog tela zaglavi negde, i dete ne uspeva da se izvuče.
Klasičan prizor mogao bi da bude onaj iz filmova, s malim detetom kome se glava zaglavi između rešetaka na ogradi na stepeništu – mada, kod nas je relativno mali broj onih koji imaju stepenište u okviru sopstvenog doma, a mala deca retko bivaju puštena da se bez nadzora igraju napolju, gde bi mogla da naiđu na slične ograde. Ipak, i bez te „filmske slike“, bezbrojne su situacije u kojima dete negde zaglavi glavicu, prstiće, nogice ili drugi deo tela, ne može da ih izvuče, postaje mu neudobno, uplaši se, uplaši se i mama da joj mališan ne bude povređen, mogu da se uspaniče i dete i majka…
U takvim situacijama glavno je ne paničiti – panikom ne možete pomoći detetu, a što je još gore, ono može dodatno da se uplaši kad vidi uspaničenu mamu, i da učini nešto što samo pogorša situaciju, ili ga i povredi. I ne kriviti sebe (skoro nemoguće, znamo) jer su deca radoznala, vole da eksperimentišu i da istražuju, i pravi su majstori da neki deo svog tela provuku kroz nešto, bez razmišljanja o tome da kasnije možda neće moći da ga izvuku (pomalo nalik na mace koje se popnu uz drvo, a onda se isprepadaju i ne umeju da siđu).
U redu, pokušaćete da ne paničite i da ne krivite sebe, ali kako pomoći detetu? To zavisi od situacije, naravno. Kada je glava zaglavljena negde, najčešći problem prilikom oslobađanja, odnosno provlačenja unazad, jesu uši, pa pomaže ako ih neko priljubi uz detetovu glavicu. Ako to nije dovoljno, pomaže i „podmazivanje“ – uljem, mašću, vazelinom, šamponom ili nečim sličnim treba povećati klizavost dečije kože. Potrebno je i sabrano proceniti kakav bi položaj zaglavljenog dela tela najbolje omogućio da se taj deo izvuče, i ako dete nije sposobno da samo zauzme taj položaj, pažljivo mu u tome pomoći. Kad se o zaglavljenim prstima (na rukama ili nogama, svejedno) radi, tu led može da bude dragoceni saveznik, jer će pomoći da se ti delovi tela privremeno skupe (ako to nije dovoljno, i tu pomaže podmazivanje).
Ovo su bili samo neki od mogućih saveta, sigurni smo da i vi imate iskustva s takvim nezgodama, i korisne metode koji bi mogli da pomognu. Onda kad roditeljima ne uspeva da nađu rešenje, mogu da pomognu i stručnjaci – doktori su obično dobri u tome, ili, po potrebi, majstor koji bi nešto pažljivo pretesterisao ili isekao posebnim alatom. Najvažnije je ostati pribran i umiriti uplašeno dete, kako se problem ne bi pogoršao, a rešenje se obično nađe – i cela stvar, jednom kad vas strah prođe, postane anegdota koja se prepričava (i neretko se i dalje uplašite kad se setite šta je moglo da bude).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com