Koliko vam se puta desilo da vaše dete, nakon dana provedenog u školi ili vrtiću, počne da zahteva nešto? Neku igračku ili komad odeće ili obuće koji „obavezno“ mora da ima? Ako to ne bude imalo, svi će mu se smejati, jer svi to već imaju, samo ono nema… Može se desiti i da ga isključe iz igre. Vi odmah postanete bolećivi i počnete da se raspitujete po radnjama, ne biste li svom detetu priuštili ono što želi (ako imate dovoljno novca, naravno). Ako nećete ili niste u mogućnosti da mu priuštite ono što želi, počinju beskrajne rasprave i objašnjavanja s detetom. I jedna i druga varijanta ostavi vas iscrpljenima. Postoji li još neki način da se ovakva situacija reši, neki način koji bi vas koštao manje vremena? Postoji!
Za početak, razgovarajte s roditeljima prijatelja svog deteta i saznajte da li je vaše dete zaista jedino koje nema tu igračku (komad garderobe, nov model patika…). Nije loša ideja raspitati se i za cenu i kvalitet te stvari koja deluje toliko bitno vašem mališanu.
Ukoliko procenite da se radi o nečemu što možete da priuštite (ako ne možete da priuštite, ne možete i gotovo), tražite od svog deteta da samo prikupi informacije o onome što toliko žarko želi. Neka sazna u kojim radnjama „to“ može da se kupi, koja je cena, koji tačno model želi, koju boju… Lako se može desiti, kad početno uzbuđenje vašeg deteta malo splasne i kad shvati koliko je truda potrebno uložiti da bi se našla određena igračka (ili o čemu već da se radi), da ono dođe do zaključka da mu ta stvar zapravo nije neophodna i da samo odustane.
Dete nije odustalo i saznalo je sve što je potrebno? Izgleda da zaista želi tu stvar – i da to nije nešto na šta će zaboraviti dva dana nakon što mu to kupite. Ako želite još malo da iskušate koja je jačina njegove želje, plus i da ne potrošite više nego što morate, tražite od deteta da sazna i gde ta stvar može da se kupi po najnižoj ceni.
Saznalo je i to? Čestitajte mu na upornosti i uspešno pronađenim informacijama (nalaženje potrebnih informacija je veština koja će mu svakako biti potrebna u životu, pa nije loše da što pre počne da vežba – na nečemu do čega mu je stalo, naravno) i kupite mu ono što želi (da ponovimo: ova varijanta važi ako se radi o nečemu što možete da priuštite). Makar znate da ste detetu nabavili nešto što mu nije samo trenutni hir, već nešto čime će duže vreme biti zadovoljno – plus niste utrošili beskrajno mnogo vremena na potragu za tom stvari, već je dete „istraživački deo posla“ uradilo samo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com