Ukoliko imate ćerku, odnosno sina tinejdžerskog uzrasta, onda svakako znate koliko je „prijatan“ osećaj kada vam dojučerašnja klinka zalupi vrata pred nosom, ili kada onaj do nedavno „fini dečak“ pušta neku „sumnjivu“ muziku i stavlja vatu u uši čim mu se obratite.
Zašto dolazi do prekida u komunikaciji? Deo problema se nalazi u tome što roditelji uglavnom ne pričaju o temama o kojima bi mladi želeli da razgovaraju. Prisetite se vaših ranijih diskusija i kritički ih analizirajte. Možda ste neprekidno objašnjavali šta biste vi želeli da vaš sin tj. ćerka radi, kako da se ponaša, možda ste samo davali uputstva tipa „hoću sutra da vidim namešten krevet“. Postupajući tako, vi ste svemu dali jedan praktičan ton, brinuli ste o „porodičnim i kućnim“ stvarima. Gledali ste u budućnost umesto da se prisetite prošlosti, a možda je baš to trebalo da uradite.
Pre nego što počnete da im dajete savete za budućnost, pokušajte da shvatite kako se oni osećaju sada i danas. Možda vaše dete uopšte ne može da veruje da vi možete da razumete „takve stvari“. Pričajte im o vašoj mladosti. Ali – to ne podrazumeva priče o tome „kako skoro nije imalo šta da se jede“ ili „kako ste imali užasno stroge roditelje“. Prisetite se trenutka kada bi za trenutak zanemeli u društvu. Setite se dana kada ste bili užasno nesigurni u svoj izgled. Oživite uspomene na svoju neuzvraćenu srednjoškolsku ljubav. Podelite to sa njima. Otkrijte im svoja sećanja, pa će se i oni opustiti i više otvoriti. Možda shvate da, na kraju krajeva, i vi jeste ljudsko biće. Počeće da na vas gledaju iz drugog ugla – više nećete biti samo osoba koja „svojim zanovetanjem izigrava roditelja“ već i neko ko zaista razume šta se zbiva u njihovoj glavi – bićete im prijatelj. Kada odrastu, upravo to će im biti potrebno u vama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com