Ne postoje magične reči koje ćemo reći i odmah uraditi ili postići nešto spektakularno i neviđeno sa detetom. S druge strane, postoje reči koje zaista mogu da naškode detetu, odnosno našem odnosu sa detetom. Međutim, postoje i reči kojima možemo da izgovorimo i upotrebimo da ublažimo nešto što se dešava u tom trenutku, nešto zbog čega je dete zabrinuto, nešto što će izgladiti situaciju ili je smiriti da bi se o tome dalje razgovaralo.
Na stranici Psychology Today psihološkinja Robin Kozlovic podelila je svoje iskustvo s jednom važnom reči koju često zaboravimo, a ona može imati veliki efekat na dete. Sasvim je jednostavna, a može dijete umiriti, naučiti strpljenju, ali i postaviti granice.
Ta je reč – kasnije.
Ta reč, ističe Koslovic, može predstavljati traumu za mnoge roditelje – ako su odrasli u domu gde je „kasnije” zapravo značilo „nikad”. Mnogi roditelji to rade i danas, ali ovo je slučaj kada ova reč neće biti dobra. Ako smo kao roditelji naučili da naše traženje nečega može dovesti do ljutnje ili odbijanja, ponekad čak i kada koristimo ovu reč, to bi moglo predstavljati lošu reč.
Reći „kasnije“ može biti pogrešan izbor ako:
- Budi sećanja na ignorisanje ili zaborav.
- Liči na odbijanje, a ne na ubeđivanje.
- Deluje kao prekršeno obećanje jer je u našem detinjstvu često značilo – nikad.
- Izaziva osećaj krivice – želimo da dokažemo našoj deci da su njihove potrebe važne.
Međutim, ova reč, ako se koristi na pravi način, zapravo uopšte ne odbacuje potrebe deteta, već upravo suprotno: uči strpljenju, emocionalnoj regulaciji i poverenju. Osim toga, reč „kasnije” može naučiti dete da je odugovlačenje ponekad poželjno i smisleno, ali i važno.
Ta reč je – kasnije – veoma moćna, ističe Koslovic, iz ovih razloga:
Gradi toleranciju na frustraciju
Na ovaj način deca uče da je čekanje u redu, da nelagodnost nije opasna i da će njihove potrebe biti zadovoljene na vreme.
Poučava odloženo zadovoljstvo
To je veština koju današnja deca sve manje ‘vežbaju’, a istraživanja pokazuju da deca koja razviju ovu veštinu imaju tendenciju bolje samokontrole i većeg uspeha kasnije u životu.
Održava povezanost
Za razliku od oštrog „ne“, reč „kasnije“ uveriće dete da ga je neko saslušao i da će poštovati njegovu želju.
Osnažuje roditelje
Ponekad mislimo da moramo reći „ne“ svemu, kako bismo dokazali da znamo da postavljamo granice. Međutim, možemo pokazati i toplinu i brigu.
Kada koristiti ‘kasnije’
Važno je znati ovo: ‘kasnije’ funkcioniše samo ako kasnije zaista dođe to ‘kasnije’. Ako kažemo „kasnije“, ali ne ispoštujemo rečeno, to postaje prazno obećanje i narušava poverenje. Ako znamo da nećemo imati vremena da se igramo ‘kasnije’, da nećemo dobiti tortu ‘kasnije’, bolje je da ne izgovaramo tu reč. Kada koristimo ‘kasnije’, to mora da znači nešto.
Dakle, koristimo ga samo ako ćemo zaista da kupimo detetu igračku, ako ćemo mu zaista malo kasnije pokazati kako da veže cipelu, ako će zaista dobiti slatkiše kasnije, posle ručka.
Kada ne koristiti „kasnije“
Naravno, ovo nije reč koja se može upotrebiti u bilo kom trenutku. Ako dete govori o nečemu važnom, ako govori o strahu ili nečemu što ga rastužuje, reč „kasnije” može izazvati opravdanu frustraciju i značiti da omalovažavamo njegova osećanja. Ovo nije dobra prilika da kažete reč „kasnije“
Važno je razumeti šta Koslovic ističe:
„Kada toplinom postavljamo granice, kada ih pratimo, kada svojoj deci dokazujemo da će njihove potrebe biti zadovoljene na strukturiran, predvidljiv način, ne učimo ih samo strpljenju. Prepisujemo ono što su nam rekli. „Kasnije“ ne mora da znači zanemarivanje. To može značiti poverenje. To može značiti ljubav.“
(miss7mama.24sata.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com