Neka deca, barem kada se nađu pred drugovima, pokazuju sklonost ka izmišljanju. Izmišljaju mesta na kojima su bili, šta su radili, izmišljaju osobe ili osobine postojećih osoba. Roditelji takve dece, ako ih često hvataju u lažima ove vrste, obično se zabrinu. Ovakav problem najčešće nije teško rešiti.
Nema veze koliko ste puta uhvatili dete da izmišlja; kao što nema veze ni koliko su stvari koje izmišlja neverovatne. Dete to ne čini ni iz kakve zle namere, niti će takvo dete izrasti u lošu osobu. Jednostavno, radi se o sasvim normalnoj dečjoj potrebi da skrenu pažnju na sebe. A može se desiti da dete nema ništa dovoljno uzbudljivo da ispriča, pa zato pribegne izmišljanju.
U redu, vaše dete je dobro dete, ali svejedno ne želite da laže, kao što ne želite da morate ili da podržite detetovu laž pred njegovim drugovima ili da rizikujete da mu se smeju kad otkriju da je slagalo i da se vaše dete nakon toga oseća nesrećno. Šta učiniti? Upisati dete na neki sport ili ga usmeriti na interesantan hobi može da se pokaže kao odlična ideja.
Time što će se baviti nečim zanimljivim, bilo da se radi o sportu ili o hobiju, dete će dobiti priliku da pokaže svoje talente i vrline. Tako će razviti samopouzdanje, pa se neće više osećati nesigurno i nezanimljivo kao ranije. Pored toga, kako počnu prvi uspesi deteta u sportu ili hobiju, ono će moći da se pred drugovima pohvali nečim stvarnim, pa neće više osećati potrebu da izmišlja.
Čak i pre prvih uspeha, ako dobro pogodite i upišete dete na nešto zaista interesantno, nešto što mu se stvarno dopada, ono će dobiti pregršt pričica (anegdote s treninga, recimo) koje će moći da prepričava prijateljima. Sportske priče su deci uvek zanimljive.
Dakle, bez brige ako je dete sklono izmišljanju bajki o sebi – samo ga usmerite na nešto dovoljno interesantno da mu stvarni život postane zanimljiviji od izmišljenog i problem će biti rešen.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com