Juče smo pisali o situacijama kada se roditelji razbesne na dete, koliko je to zastrašujuće za mališana, i na koji način se njegova percepcija roditeljskog besa razlikuje od percepcije odrasle osobe. Danas možete pročitati neke predloge kako da stvari održite pod kontrolom.
Deca svojim postupcima zaista umeju da „dovedu do ludila“, ali bi bilo dobro da, kao odrasle osobe, umete da se iskontrolišete. Osećaj besa prema sopstvenom detetu je sasvim normalan, ali dete ipak ne bi trebalo, ma koliko besni bili, „umlatiti od batina“, vređati ga, bacati stvari na njega… Ovo, naravno, nipošto ne znači da ga treba pustiti da radi po svom, pa šta god da radi, svakako da treba nastupiti odlučno i odmah – ali odvojte trenutak (ako ga imate, ako se ne radi o tome da će se dete povrediti ukoliko momentalno ne reagujete) da se smirite, sagledate situaciju, i da nakon toga nastupite mirno, s čvrstim stavom – i neumoljivo.
Ukoliko se bojite da ćete udariti dete, a ono nije u neposrednoj fizičkoj opasnosti pa da morate da ga sklonite, nije loše i da na trenutak izađete iz sobe. Ako situacija dopušta, „obračun“ s detetom možete malčice i odložiti – koliko da udahnete duboko nekoliko puta, uradite nešto sitnije u kući, umijete se – kad se malčice opustite, teško da ćete pasti u vatru i uraditi nešto zbog čega ćete kasnije žaliti. Takođe, treba biti svestan i toga da se roditelji nekad iskale na detetu zbog sopstvenih problema i stresa, što znači da bi trebalo razumeti šta vam se događa, šta osećate i zašto, pa prvo rešiti osnovni problem (ukoliko je moguće), jer tada postaje moguće i da se kontrolišete i u trenutku kada vam proradi nesvesno i da ipak ne reagujete impulsivno.
Kad god ste to u stanju i kada je moguće, usredsredite se na ljubav i nežnost. U stanju smo da biramo kako ćemo se poneti; odaberite da budete nežni. Uz nežnost je svima prijatnije, plus će tada i samo dete često želeti da bolje sarađuje s roditeljima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com