Deca za rođendan najčešće dobijaju poklone, ali se može desiti da vam neko od rodbine, ko nije u prilici da lično preda nešto detetu, pošalje novac i zamoli vas da vi odaberete šta ćete kupiti mališanu. To vas može dovesti u dilemu.
Naime, nekada onome ko je novac poslao neće nimalo smetati ni ako se vi opredelite da za taj novac ne kupite ništa, nego da ga sačuvate za kasnije, za neki trenutak kada će zaista biti neophodan. Ali, može se desiti da vi želite novac da sačuvate, smatrate da vašem mališanu u tom trenutku nije neophodno još odeće, igračaka ili čega već, a darodavac se raspituje šta ste kupili detetu i kao da mu nije baš milo kad čuje da je novac samo odložen u stranu.
Šta u ovakvoj situaciji? Svakako da vi, kao majka, bolje znate šta je vašem detetu potrebno od nekog od rodbine ko čak i ne živi u blizini niti je u prilici da mališana često viđa. Međutim, ovde se ne radi samo o tome šta je detetu u tom trenutku potrebno. Radi se i o tome da bi darodavci često voleli da dete dobije neku konkretnu stvar, da momčić ili curica imaju nešto opipljivo što su im oni „poklonili“, ne nešto bezlično kao što je novac. I tu želju bi trebalo poštovati.
Naravno, ako se radi o situaciji da detetu trenutno ništa nije neophodno, ali je finansijsko stanje vaše porodice takvo da se može u relativno bliskoj budućnosti desiti da vam zafali za ono najosnovnije, i da bi vam novac tada dobro došao da prehranite dete, to je drugačija priča, i tada bi taj rođak ili rođaka trebalo da imaju razumevanja. Ili, ako se skuplja novac za to da se mališanu kupi nešto skuplje kao poklon iznenađenja (dobar bicikl, na primer), to bi se moglo dopasti darodavcu – učestvovaće u kupovini nečega što dete jako želi, a što mu jedna osoba ne bi mogla priuštiti. Međutim, ako se ne radi o navedenim slučajevima, bila bi stvar pristojnosti poštovati ono što želi osoba koja vam je poslala novac.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com