Kako preseljenje utiče na zdravlje dece?

Porodične selidbe mogu da povećaju rizik kod deteta u pogledu mentalnog zdravlja i da stvore probleme u ponašanju kasnije u životu. Ovo je naš narod odavno primetio, ali to su pokazali i rezultati skorašnjeg istraživanja.

Prema rečima istraživača, preseljenje je naročito od velikog uticaja na decu koja su često menjala adrese tokom rane adolescencije.

Međutim, studija nije uspostavila direktnu uzročno-posledičnu vezu između selidbi, promene mesta življenja i psihijatrijskih problema kod dece, već samo povezanost.

„Česta preseljenja u detinjstvu povezana su sa više dugoročnih nepovoljnih ishoda u dečijem ponašanju i mentalnom zdravlju“, tvrdi glavni istraživač Rodžer Veb. On je jedan od istraživača u Centru za mentalno zdravlje i bezbednost pri Univerzitetu u Mančesteru, u Engleskoj.

„Iako često preseljenje, promena adrese i promena sredine, mogu biti marker za porodične psihosocijalne teškoće kod dece i u porodici, preseljenje predstavlja povišeni rizik i gledano kroz društveno-ekonomskog spektar. Promena adrese, mesta boravka ili mesta stanovanja, realizovana i u najboljoj nameri – može ostaviti i štetne posledice po decu i porodicu“, dodao je Veb.

Studija je obuhvatila oko 1,4 miliona stanovnika Danske rođenih između 1971. i 1997. godine čije su se porodice selile u periodu od njihovog rođenja do 14 godina starosti. Podaci o selidbi-preseljenju bili su zvanično dokumentovani. Stanje-ponašanje ovih osoba kasnije je praćeno od napunjenih 15 godina starosti pa dok nisu napunili 40 godina starosti.

Trideset sedam procenata učesnika preselilo se u drugu opštinu najmanje jednom tokom tih 14 godina, dok su se ostali učesnici istraživanja (praćenja) više puta selili tokom detinjstva (dok nisu napunili 15 godina).

Naučnici ističu da su ovi „traumatični“ događaji iz detinjstva povezani sa povećanim rizikom od: pokušaja samoubistva, nasilnih krivičnih dela, duševnih bolesti, zloupotrebe droge ili alkohola i prerane smrti tokom perioda praćenja. Rizici se izgleda povećavaju sa povećanjem broja selidbi, naročito kod dece starosti između 12 i 14 godina.

Ekonomsko stanje porodice nije značajno uticalo na dobijene rezultate. Na očiglednu opasnost i povećan rizik od navedenih problema nije uticalo to da li je porodica bila siromašna, srednje klase ili bogata.

Gospodin Rodžer Veb u zvaničnom saopštenju upozorava zdravstvene radnike, nastavno osoblje a naročito roditelje: „Roditelji, zdravstvene i socijalne ustanove, škole i nastvano osoblje i druge javne i vaspitne ustanove i agencije – treba da povedu računa o deci (adolescentima) koji menjaju sredinu, usled preseljenja i promene mesta boravka. Toj deci je potrebna značajna psihološka i druga pomoć da prebrode naglu promenu u načinu života. Ovakva vrsta pomoći potrebna je deci bez obzira na to da li potiču iz bogatih ili siromašnih porodica ili čak iz socijalno ugroženih porodica“.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu American Journal of Preventive Medicine.

Napomene

Rezultati i upozorenja iz navedenog istraživanja ne odnose se samo na zemlje i decu koja žive „tamo negde“ već se moraju i kod nas uzeti u obzir pri vaspitanju dece.

Podsećamo da su deca iz naših krajeva znatno više psihički ugrožena nego deca „sa zapada“ zbog preseljenja i promene adrese, odnosno promene mesta stanovanja i promene sredine koja ih okružuje.

U decu koja mogu imati ovakve psihičke traume iz detinjstva spadaju deca čije su se porodice selile zbog posla, potrebe službe ili karijere (selo – grad, porodice vojnih lica, porodice lekara, porodice milicionera, porodice političkih radnika i druge).

Međutim, ne treba da zaboravimo decu kaja su najviše propatila i kojoj je najpotrebnija pomoć, jer su morala da se sele iz svojih krajeva zbog ratnih dešavanja, kao izbeglice. Takve porodice ne samo da su menjale mesta stanovanja nego su iz jednog „relativno udobnog“ okruženja morale da se sele u daleke krajeve i u novim mestima žive oskudno ili najčišće bez prihoda i bez imovine, odnosno bez ičega (bez kuće, nameštaja, ličnih stvari, rodbine, komšija, drugova, bez uspomena…).

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com