Možemo slobodno reći da nema ljudske delatnosti u kojoj matematika nije našla svoju primenu. Pri stupanju u školu učenici imaju pozitivan stav prema matematici. Međutim, stiču se razne predrasude o tome kako je matematika teška i da je samo za odabrane.
Matematika zauzima zapaženo mesto u nastavi, ali bez obzira na to istraživanja pokazuju da je znanje iz matematike veoma slabo. Nesumnjivo, jedan od faktora slabog znanja matematike jeste slaba zainteresovanost učenika za nju.
Najvažnije je pitanje kako probuditi početnu iskru zainteresovanosti za matematiku i kako započeto interesovanje razviti i održati. Pored nastave, koja kroz svoje različite oblike najviše doprinosi buđenju interesovanja za matematiku, postoje i druge aktivnosti i posebna sredstva koja utiču na pojačavanje zanimanja za predmet. To su: matematičke igre, zagonetke, trikovi, izazivanje intelektualne radoznalosti učenika, veza matematike sa drugim predmetima, elementi istorije matematike, laboratorijske vežbe, isticanje ciljeva izučavanja matematike…
Radoznalost kod učenika može se izazvati na više načina, na primer davanjem „čudnih primera“, koji izazivaju sumnju: Ana je rekla da je prekjuče imala 12 godina, a iduće će imati 15. Da li je to moguće? Umesto suvoparno formulisanih zadataka treba smišljati zadatke kroz priče, smenjivanjem različitih oblika rada, metoda, sredstava itd.
U kojoj meri će se učenici zainteresovati za matematiku zavisi od vrste podsticaja i načina na koji se koriste. U nastavi treba kombinovati „korisno sa prijatnim“, „jer je matematika toliko ozbiljna da ne treba propustiti nijednu priliku da se učini malo zabavnijom“ – ovo su reči čuvenog francuskog matematičara Bleza Paskala.
Svaki nastavnik treba da čas osveži nekom interesantnošću koja je povezana sa tom nastavnom jedinicom. To će nastavu matematike učiniti zanimljivom, a samim tim i prijatnijom. Prijatnost privlači i angažuje um učenika.
Ukoliko se matematika predaje suvoparno, postaće učenicima nerazumljiva i dosadna. Učenici će stvoriti odbojnost prema ovoj nauci koja će ih pratiti celog života. Da bi se matematika doživela, da bi se osetio i emocionalni naboj, kao recimo u muzici, potrebno je da se stalno ističe njena lepota koja se ogleda u njenoj univerzalnosti i primenljivosti.
Primeri zanimljive matematike prava su blagodet za razvijanje interesovanja za matematiku, u tim primerima svaki učenik treba da dođe do izražaja i tako bude motivisan za rad. Uvek je dobro da nastavnik ispriča poneku anegdotu iz života poznatih matematičara, ali je dobro i da citira misao nekog velikog matematičara.
Ponekad je korisno ubaciti poneku matematičku igru, priču ili zagonetku, kao nagradu učenicima posle velikog intelektualnog napora. Na taj način učenici neće sa časa matematike otići sa osećanjem da je ona preteška i nerazumljiva, već sa osećanjem da je interesantna, prenosi RTS.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com