Ružne stvari se dešavaju. Voleli bismo da nije tako, ali, nažalost, jeste. Deca ponekad budu napadnuta i povređena ili još gore. Tu je uvek večito roditeljsko pitanje: kako zaštititi svoje dete? Stalno biti s njim ili angažovati bebisiterku ili „baka servis“ (ili „komšinica servis“, ili neka rođaka, ili…) tako da dete ama baš nikad ne bude samo?
U slučaju mlađe dece, često se baš tako i radi; međutim, kada se radi o starijoj deci, to baš i nije toliko dobra ideja – jeste, dete treba da bude bezbedno, ali mora i da se nauči samostalnosti. Naravno da je lakše stalno držati dete „pod prismotrom“, ali to nije dobro za samo dete – neće uvek imati nekog da pazi na njega, a ako u mladim godinama ne počne da se uči samostalnosti, kasnije će u životu imati jako mnogo problema i teško da će biti srećno.
Šta uraditi? Ne želite da zatvorite dete u kavez, ali ne želite ni da mu se nešto desi – kako to postići? Odmah da vam kažemo: nikakve stopostotne garancije da se vašem detetu ništa ružno neće desiti ne postoje. Ipak, dete se može naučiti izvesnim stvarima koje će u znatnoj meri smanjiti šanse da bude žrtva napasnika.
Treba znati da nasilnici uglavnom odaberu određeni tip dece – onu koja izgledaju kao „lak plen“, stidljivo i plašljivo. Zato decu treba naučiti samopouzdanju. Pored toga, deca koja su mentalno jaka neće se bespomoćno prepustiti nasilniku, već će pokušati da se odbrane. Veoma je važno da dete, generalno uzev, bude u stanju da ispravno reaguje – većina napasnika će svakog časa menjati uloge kako bi detetu otežalo da brzo reaguje i da se odbrani (recimo, u jednom trenutku će se ulagivati detetu, a u sledećem će mu pretiti i slično).
Jedna od ključnih strana odbrane vašeg deteta je vaspitanje koje ponese od kuće. Naime, pokazalo se da ako roditelji nisu u stanju da kažu „ne“ i da oštro reaguju i suprotstave se, to neće umeti ni njihova deca, pa će tako lakše postati žrtve. Dobra ideja je i da vežbate sa svojim detetom – izvedite ga na ulicu i pokažite mu kako da hoda uzdignute glave i ispravljenih ramena, jer tako neće izgledati bespomoćno ni kao lak plen.
Objasnite detetu da, ako neko zaustavi kola da bi ga nešto pitao (recimo, gde je ta-i-ta ulica), sme da odgovori samo ako se između njega i onoga ko ga pita nalaze vrata automobila (tako dete neće biti nasilno uvedeno u automobil). Ukoliko se nađe u neposrednoj fizičkoj opasnosti od napasnika, korisnije je da viče: „Vatra“ nego: „Upomoć!“ (uzgred budi rečeno, to važi i za vas) – tako je lakše privući pažnju.
Pored toga, dete bi trebalo da nauči da prepozna ukoliko neko verbalno pokušava da ga uvuče u zamku. Za slučaj da dete bude fizički napadnuto korisno je naučiti ga da prevaziđe prvobitni šok i da vrišti – tako će trenutak kada se napadač iznenadi tim vrištanjem moći da iskoristi da pobegne.
Kao što smo rekli, stoprocentne garancije da će vaše dete u svakom trenutku biti bezbedno ne postoje. Međutim, ako ga naučite kako da ispravno razmišlja i reaguje, u veoma velikoj meri smanjujete verovatnoću da vaše dete postane žrtva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com