Nijedna zemlja na svetu ne može deci da obezbedi i zdravo odrastanje i okruženje pogodno za njihovu budućnost, upozorava najnoviji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Klimatske promene, reklamiranje štetne brze hrane i opijanje predstavljaju poseban rizik po decu, kažu stručnjaci.
Srbija je, prema ovom istraživanju, na 48. mestu od 180 zemalja po kriterijumima kojima se meri koliko je pogodna za odrastanje dece.
„To je rezultat brzog napretka koji je ostvaren za decu u Srbiji, posebno u dečijem razvoju i obrazovanju, praćen smanjenjem stope siromaštva“, navodi se u pismenom odgovoru Unicefa Srbija za BBC na srpskom.
Međutim, dok Srbija nastavlja društveno-ekonomski razvoj, neki izazovi pravičnosti ostaju među ugroženim grupama, kao što su romska deca, ona koja žive u siromaštvu i deca sa invaliditetom, upozorava UNICEF Srbija.
„Pojavljuju se i novi izazovi, poput degradacije životne sredine, nezaposlenosti mladih, kao i rastuće razlike između urbanih i ruralnih područja“, piše u odgovoru Unicefa Srbija.
Kako stoje stvari u regionu?
Kada je o regionu reč, ispred Srbije su Slovenija na 25. mestu, kao i Hrvatska na 28. Obe države su, prema kvalifikaciji, Svetske banke zemlje sa visokim primanjima.
Bolje su rangirane i Crna Gora na 34, i Bosna i Hercegovina na 38. mestu.
Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina su među zemljama sa srednje visokim primanjima.
Istraživanje, koje je uradila Svetska zdravstvena organizacija, u saradnji s Unicefom i Lanset komisijom, uporedilo je 180 zemalja prema tome koliko su pogodne za odrastanje dece.
Takozvani indeks procvata (flourishing index) objedinjuje podatke o preživljavanju, kao što su zdravlje majki, stope samoubistva adolescenata, i podatke o dobrobiti, kao što su obrazovna postignuća, ishrana i zaštita od nasilja.
Ekološka pitanja
Zemlje su rangirane i prema količini gasova staklene bašte koje ispuštaju, odnosno kako utiču na životnu sredinu i zdravlje i kvalitet života dece.
Srbija se tako našla na 126. mestu zagađivača, pošto emituje 89 odsto više ugljen-dioksida po glavi stanovnika nego što bi trebalo prema ciljevima postavljenim do 2030. godine.
Možda će iznenaditi činjenica da je Slovenija po ovom kriterijumu 145, odmah ispred Bosne i Hercegovine koja je na 146. mestu, pošto emituje čak 181 odsto više ugljen-dioksida od postavljenog cilja.
Oko 40 stručnjaka za zdravlje dece upozorilo je da je napredak u poslednje dve decenije bio zaustavljen, jer vlade širom sveta nisu uvele radikalne promene.
„Svako dete na svetu se u ovom trenutku suočava sa egzistencijalnim pretnjama zbog klimatskih promena i komercijalnih pritisaka“, rekla je bivša premijerka Novog Zelanda Helen Klark, koja je jedna od predsednika komisije.
„Zemlje moraju da preispitaju pristup zdravlju dece i adolescenata, kako bi zaštitile svet koji će naslediti u budućnosti.“
U Unicefu Srbija kažu da su potrebne hitne mere kako bi se minimizovao uticaj klimatskih promena i zagađenja na decu.
„Negativni efekti ekološke degradacije tek počinju i verovatno će nastaviti da se pogoršavaju tokom života današnje dece i budućih generacija. Deca će takođe osećati ove efekte duže nego odrasli, čime postaju važni činioci u današnjim odlukama o odgovorima na klimatske promene“, navode u Unicefu Srbija.
Ipak, dodaju da do sada u Srbiji nisu rađene analize uticaja klimatskih promena na decu i najavljuju da će u toku ove godine u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine izvršiti analizu klimatskog uticaja na decu u pogledu zdravlja, obrazovanja i zaštite.
Stručnjaci upozoravaju da će porast globalne temperature od četiri stepena Celzijusa do 2100. godine, u skladu sa trenutnim predviđanjima, rezultirati „razarajućim zdravstvenim posledicama“ za buduće generacije – porastom nivoa okeana, toplotnim talasima, ozbiljnom neuhranjenošću i zaraznim bolestima poput malarije.
„Više od dve milijarde ljudi živi u zamljama u kojima razvoj ometaju humanitarne krize, konflikti, prirodne katastrofe – problemi koji su povezani sa klimatskim promenama“, kaže ministarka Ava Kol Sek iz Senegala, koja je takođe potpredsednica komisije.
Iako su najsiromašnije zemlje na svetu među onima sa najmanjom emisijom gasova sa efektom staklene bašte, smatra se da su one izloženije negativnim uticajima klimatskih promena. Među najmanjim emiterima su Burundi, Čad i Somalija, dok prva tri mesta po emisijama zauzimaju Katar, Trinidad i Tobago i Kuvajt.
Države su 2015. godine usvojile 17 ciljeva održivog razvoja, međi kojim su svet bez gladi, svet bez siromaštva i akcija za klimu, ali posle pet godina, postignut je tek mali napredak.
Za pet godina, nije se mnogo postiglo.
Jedine države koje uspevaju da održe nivo ugljen-dioksida u granicama predviđenim do 2030, što se takođe odnosi na zdravlje dece i odrastanje su Albanija, Jermenija, Grenada, Jordan, Moldavija Šri Lanka, Tunis, Urugvaj i Vijetnam, pokazuje istraživanje SZO.
Izveštaj se velikim delom bavi i uticajem reklamne industrije na decu, a kako je navedeno, deca su prečesto meta reklama za nezdravu hranu.
Deca pogledaju čak 30.000 televizijskih reklama godišnje, među kojima su i one za alkohol, nezdravu hranu i slatka bezalkoholna pića.
Entoni Kostelo sa Univerzitetskog koledža London i jedan od autora studije, upozorio je na ogroman rast upotrebe društvenih mreža među decom i adolescentima i naveo da je „predatorski marketing“ opasniji nego ikad.
„Imamo nekoliko činjenica i podataka o tome koliko su deca izložena reklamama i algoritmima na društvenim mrežama“, rekao je.
Procenjeno je da je 2019. godine na svetu bilo oko 2,3 milijarde gojazne dece i adolescenata, a da je više od 150 miliona dece imalo usporen rast.
Istraživanje koje je prošle godine objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, pokazalo je da je svaki peti stanovnik Srbije gojazan, a da još 35 odsto građana ima problem s viškom kilograma, te da najviše raste broj gojaznih među decom.
Deca su izložena i većem riziku od gojaznosti
U Unicefu Srbija kažu da gojaznost dece i adolescenata u Srbiji raste, te da je gotovo 14 odsto dece mlađe od pet godina gojazno, a da je 2018. oko 15 odsto školske dece bilo gojazno ili prekomerno uhranjeno.
Drugo istraživanje Batuta, koje se bavilo zdravljem dece školskog uzrasta, pokazalo je da je preterano uhranjena petina anketiranih učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje, a da je nešto manje od šest odsto učenika gojazno.
„Gojaznost mladih treba rešavati sveobuhvatnom komunikacijom o promeni ponašanja, većom dostupnošću alternativnih zdravih namirnica i promovisanjem aktivnog načina života mladih“, navode u Unicefu.
Dodaju da je rad ministarstava zdravlja, obrazovanja i omladine i sporta na promociji zdravog načina života korak u pravom smeru i treba ga ubrzati, a da adekvatno zakonodavstvo o stavljanju na tržište nezdrave hrane i zabrana njihove dostupnosti na mestima u kojima deca provode većinu svog vremena, mogu doneti još značajnije rezultate za decu.
Koraci koje treba preduzeti?
Izveštaj poziva na novi globalni pokret koji vode deca i za decu, a među preporukama su:
zaustavljanje emisija ugljen-dioksida sa najvećom hitnošću, kako bi se deci osigurala budućnost na ovoj planeti
stavljanje dece i adolescenata u centar napora za postizanje održivog razvoja
nove politike i investicije u sve sektore za zdravlje i prava dece
uzimanje u obzir glasa dece prilikom donošenja odluka
pooštravanje nacionalnih regulativa štetnog komercijalnog marketinga, podržano novim fakultativnim protokolom Konvencije UN o pravima deteta.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com