Dešava se, ponekad, da neko dete, koje nema roditelje, ili dok se ne prebrodi nastala kriza u porodici, bude smešteno u instituciju za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, koju najčešće zovemo jednostavno – dom. To može da bude privremeno, do povratka deteta u porodicu, smeštaj u hraniteljsku porodicu, ili eventualno usvojenje, ako je reč o malom detetu.
Naša država je započela veliki projekat da se broj dece u domovima, ne samo više ne povećava, već i da se za što je više dece smeštene sada u domovima, iznađe trajno rešenje smeštaja u porodičnom okruženju.
Ako neko dete trenutno živi u domu, njegov boravak u njemu treba da bude privremen. Odrasli koji odlučuju o trajnom rešenju moraju da vode računa o detetovom uzrastu, potrebama, kao i o situaciji u kojoj se nalazi.
Ukoliko dete želi, treba da mu budu omogućene informacije o tome gde se rodio, ko su mu roditelji ili rođaci. Njih ima pravo da viđa, ukoliko to pravo nije uskraćeno zbog odluke nadležnih da to nije dobro za dete.
Detetu u domu treba da se omogući da raste i da se razvija pravilno, u skladu sa uzrastom i potrebama. Pored toga dete ima pravo i na slobodno vreme, za druženje i igru.
Dete ima pravo da bude zaštićen od svih oblika rada koji mogu da ugroze njegovo zdravlje, školovanje ili pravilan rast i razvoj. Takođe, ima pravo da budeš zaštićen od svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja, a odrasli koji se o njemu brinu treba da pruže pomoć, podršku i zaštitu.
Ukoliko dete doživi neki oblik zlostavljanja ili zanemarivanja, potrebno je da se obrati nekom nadležnom, a oni imaju obavezu da na najbolji način pruže zaštitu i preduzmu sve kako bi ga zaštitili.
Predstavnici centra za socijalni rad u obavezi su da dete kontaktiraju putem telefona, a posećuju najmanje tri puta godišnje, kako bi znali ima li dete bilo kakav problem, da li je dobro i kako se snalazi u domu.
(pravadeteta.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com