Sigurni smo da vam nećemo reći ništa novo ako vam kažemo da i nerođeno dete mnogo toga čuje i oseća i da sve ono što se dešava mami i te kako utiče i na nerođeno dete. Komunikacija između buduće majke i njenog nerođenog deteta uglavnom se odvija na biohemijskom i hormonalnom nivou; iznenađujuće je koliko mnogo stvari beba može da primi na ovaj način. Ne mislimo baš na stvari kao što je čitanje Geteovih i Šekspirovih dela nerođenom detetu – možete ih čitati, ako to vama čini zadovoljstvo, ali time nećete povećati inteligenciju deteta – ipak, dosta toga što dopire do majke dopire i do bebe.
Fetus je sposoban da sanja, a od svoje dvadeset i treće nedelje sposoban je i da „vidi“ nejasne slike, kao i da oseti vibracije i mirise koje prima njegova majka. Ukoliko se majka oseća prijatno i pozitivno, beba će primiti veliku količinu endorfina, hormona sreće, što će izazvati lepe snove, a ako je majka nervozna i neraspoložena, dete će primiti adrenalin, što će kod njega izazvati uznemirenost i lupanje srca, a samim tim i ružne snove. To je utvrđeno uz pomoć ultrazvuka i elektrokardiograma: ukoliko dete ima lepe snove, na ultrazvuku se vidi da mu je lice nasmešeno, a elektrokardiogram pokazuje smiren i pravilan rad srca, dok, ako dete ima ružne snove, elektrokardiogram pokazuje ubrzan rad srca. Majčini doživljaji koji će izazvati reakcije mogu biti različite vrste, recimo, ukus nekog jela, miris cveća u parku, zvuk prijatne melodije…
Plod voli slatke materije. To se najlakše može videti ako se u toku ultrazvučnog pregleda u plodovu vodu ubrizgaju šećerne materije – beba će praviti pokrete gutanja, a na licu će imati veseo i zadovoljan izraz. Ukoliko se ubrizga nešto gorko, beba će zatvoriti usta, a na licu će imati zgađen izraz. Slične će reakcije biti i ako mama pojede nešto slatko ili gorko.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com