Obično je svima drago kad je dete zdravo i živahno, ali, ipak, postoji razlika između živahnog i hiperaktivnog deteta. Jedno od čestih uverenja je da će dete koje konsumira mnogo šećera biti hiperaktivno, međutim, to se danas dovodi u sumnju.
Na prvi pogled, ideja da će deca koja jedu puno slatkiša biti hiperaktivna može delovati unekoliko logično – šećer je jedan od glavnih izvora ugljenih hidrata, od kojih dobijamo priličan deo energije, a hiperaktivna deca definitivno izgledaju kao da su puna energije. Zbog takve logike, roditelji s hiperaktivnom decom mogu oklevati da svojim mališanima daju slatkiše i mogu im ograničiti konsumiranje šećera.
Sad, jeste dobra ideja da dete ne unosi previše šećera, naročito ne onog industrijski proizvedenog – šećer iz voća je mnogo zdraviji – jer to može dovesti do gojaznosti, a kasnije, u pubertetu, ta gojaznost može dovesti do dijabetesa i drugih zdravstvenih problema, ali nema apsolutno nikakvih dokaza da konsumiranje šećera u bilo kojoj količini dovodi do hiperaktivnosti.
Naime, mada šećer predstavlja energetsku injekciju, kao i dobru hranu za mozak (što, doduše, ne znači da će iko postati pametniji ukoliko utamani deset kilograma čokolade dnevno), ne postoje ama baš nikakvi dokazi da drastično utiče na ponašanje. Može, mada ne mora, da se desi da vam nakratko popravi raspoloženje, ali to je samo nakratko, i hiperaktivnost se ne može povezati s tim.
Dakle, mada preterano unošenje ugljenih hidrata bilo koje vrste, pa i šećera, jeste nezdravo, i može dovesti do mnogih negativnih posledica, hiperaktivnost nije jedna od njih. Od toga što povremeno pojede nekoliko bombona ili poneki kolač, parče torte ili čokoladicu, dete niti će postati hiperaktivno, niti će već postojeća hiperaktivnost time biti na bilo koji način pogoršana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com