Ne može se poreći: roditelji koji sve prepuštaju slučaju i ne ulažu ni najmanji napor u vaspitanje i obrazovanje svoje dece verovatno će imati osrednje uspešnu decu (ili čak manje od toga). Kako izgleda vaspitanje dece koja su usmerena na izvrsnost, na postizanje najviše svog potencijala? Ona moraju da imaju smer, disciplinu i upornost.
Evo što su pokazala istraživanja: roditelji uspešne dece neke stvari zaista rade drugačije.
Pobrinu se da mama bude zadovoljna
Zvuči čudno, ali ima nešto u onoj staroj poslovici koja zvuči pomalo smešno, a nije: „Srećna žena, srećan život“. Naučnici sa Univerziteta Linkoln analizirali su sve dobijene podatke velikog istraživanja Millennium Cohort koje je prikupilo informacije o 13.000 britanskih parova s detetom koje se rodilo početka 2000-tih. Nastojali su da saznaju koliko su parovi srećni s detetom starim otprilike 9 meseci. Potom su sve te iste parove nakon 14 godina ispitivali o tome jesu li zadovoljni u braku i da li im je brak uopšte opstao, imaju li njihova deca neke poremećaje u ponašanju i koliko su ti roditelji bliski sa svojim tinejdžerima.
Pokazalo se da su odgovori na gornja pitanja usko povezani s majčinim zadovoljstvom u braku, a ne toliko očevim. Majčina bračna sreća pokazala se dvostruko važnijom od očeve za opstanak braka. Majčino zadovoljstvo svojim životom pokazalo se i dvostruko važnijim u razmatranju mentalnog zdravlja dečaka tinejdžera. Što se tiče devojaka, samo je majčina sreća povezana s njihovim mentalnim zdravljem, očeva nije uopšte.
Oni su deci stalan, dobar primer
Razmislimo kakva budućnost očekuje decu ili tinejdžere koji su se sposobni da se nose sa svim mogućim izazovima na koje će naići. Čini se da je upravo to koliko su roditelji uporni dobar indikator koliko će biti uporna njihova deca, otkrilo je veliko istraživanje univerziteta Pensilvanija i MIT-a. Posmatrali su 520 dečaka i devojčica starosti od četiri ili pet godina da vide koliko će uporno raditi na tome da dovrše određeni zadatak koji su pre toga obavljali i njihovi roditelji. Proučavali su i koliko to šta roditelji govore deci utiče na decu, koliko rečenice ‘upornost, marljivost su u životu važne’, utiču na decu. Deca su bila uporna samo ako su i njihovi roditelji pokazali da su se spremni da se veoma posvete obavljanju zadatka i jasno naglašavali dok su to radili koliko je važno biti uporan i ne posustati, čak i kad postane teško.
Zanima ih šta njihova deca uče i rade u školi
Engleski naučnici sproveli su studiju o vezi između roditeljskog angažmana oko škole i detetovih dostignuća. Otkrili su da roditelji svojoj deci najviše pomažu ako im u ranoj dobi čitaju, uče ih slova i brojke, pesmice, brojalice i zagonetke i s njima se vedro druže s knjigama i pokazuju koliko im je važna pismenost, čitanje, učenje. Kad su deca starija, u školovanju su se pokazala uspešnijima deca čiji roditelji odlaze na školske izlete za školu u prirodi i pokazuju veliko interesovanje oko toga šta oni uče i rade u školi i prate da li napisali domaće zadatke i pripremili se za kontrolne zadatke (to ne znači da moraju s njima da uče, što je kod nas često, u inostranstvu ne).
Vode ih na časove muzike i uče da sviraju neki instrument
Univerziteti američkih država Džordžija i Alabama proučavali su 2.323 roditelja dece od 7 do 17 godina koja trenutno idu na privatne časove muzike ili idu u muzičke škole van osnovnog obrazovanja i otkrili šta većina roditelja smatra osnovnim prednostima časova klavira ili nekog drugog instrumenta.
– 85% roditelja otkrilo je da su deca postala strpljivija, otpornija i uglavnom posvećenija tome da zadatke obave do kraja, zaista dovrše, čak i kad je težak.
– 68% smatra da deca koja uče da sviraju neki instrument istovremeno i nauče da zadatke mogu izvršiti na vreme, a ne da ih odlažu i da rano nauče da koriste kalendare ili planere kako svoje obaveze rešili na vreme tokom dana.
– 83% smatra da su deca postala svesnija sebe, svojih mogućnosti i shvatila da svoj učinak i rezultate mogu i popraviti.
– 60% roditelja smatra da su deca shvatila da moraju da budu svesna toga koliko vremena provode ispred najrazličitijih ekrana i kako to da ograničite.
– 71% smatra da su deca zbog časova muzike postala bolja u određivanju koje zadatke moraju da urade pre i kako moraju sami sebe da kontrolišu u gubljenju vremena da bi im ostalo vremena za aktivnosti u kojima uživaju.
Doduše, to istraživanje je platila jedna muzička škola koja podučava sviranje gitare pa su možda rezultate istraživanja pomalo i usmeravali, ali sasvim je logično da su časovi iz nekog instrumenta zaista podsticaj da dete bude upornije i marljivije i bolje kontroliše koliko vremena provodi na pametnom telefonu ili kompjuteru.
Roditelji ih uče kako da se fokusiraju i izbegavaju različite zamke za odvlačenje pažnje
Nir Ejal, koji je napisao knjigu o tome kako da kontrolišete svoju pažnju i sam izaberete svoj život, smatra da s obzirom na stalno digitalno ometanje svetlima ili zvukom najrazličitijih poruka danas postaje najvažnije decu usmeriti da razvijaju upravo tu sposobnost koncentracije i ne podležu spoljnom ometanju. A upravo je to ono što roditelji još uvek svoju decu ne uče. Ključno je da roditelji rano objasne deci zašto je važno ograničiti vreme ispred ekrana i onda im daju autonomiju da sami biraju i određuju svoje granice.
Taj naučnik je naveo primer svoje sopstvene ćerke. Kad je bila sasvim mala, on i njegova žena objasnili su joj da mora da ograniči vreme na tabletu da bi stigla da ide na bazen ili da se druži s prijateljima. Objasnili su joj i zašto autori videa i aplikacija koje je toliko privlače rade to upravo tako da je ‘privežu’ za stolicu i da što duže ostane prikovana uz ekran. Potom su je pitali da im ona kaže koliko joj je vremena potrebno na kompjuteru ili tabletu dnevno i umesto da im odbrusi ‘ceo dan’, pristala je na ‘dva gledanja dnevno’.
„Važno je da su to njihova pravila koja su sami sebi postavili, da nisu nametnuta i da sprovođenje sami kontrolišu“, objasnio je Ejal, prenosi Miss7.24sata.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com