Svako će povremeno slagati, bio odrastao ili tek dete. U različitim uzrastima različita je percepcija istine, pa bi učenje deteta da ne laže trebalo prilagoditi njegovim godinama – naravno, tu su i neki opšti principi koji važe za sve uzraste, a svako pravilo bi trebalo prilagoditi vašem detetu, koje ipak vi najbolje poznajete.
Između jedanaeste i četrnaeste godine razvija se želja za privatnošću i za tim da mu se ne mešate u život, osim kada dete to samo poželi. Za ovaj uzrast karakteristično je da vam ne kaže za neke detalje, ili da nešto „zaboravi“ da vam kaže. Na primer, striktno uzev, zaista nema domaći za sutra, ali ima jako mnogo toga što mora da obavi za prekosutra, a dan nakon toga ima važan kontrolni. Prijatelji i društveni status postaju izuzetno važni, pa se samim tim povećava broj laži koje služe tome da izbegne ismevanje ili da impresionira („Ići ćemo u Dubai ove godine.“). Može da bude dobar pristup da ne pokušavate da ga „uhvatite u laži“, nego da detetu stavite do znanja da znate da nije reklo potpunu istinu i da laži, kao i prikrivanje istine, smatrate ozbiljnim stvarima („Ne zvuči mi baš kao da je stvarno tako. Da li bi hteo/htela da malo razmisliš pa mi ponovo sve kažeš?“).
Pokušajte da ne „popujete“ detetu. Pre će prihvatiti ono što mu govorite ako vam je glas miran i normalan, i ako ne koristite sarkazme niti ga kritikujete. Kada vam prizna istinu, prihvatite to i krenite dalje. Nemojte blamirati dete pred društvom, već mu kasnije, kad ste nasamo s njim, recite da bi bilo super kad biste stvarno mogli u Dubai, ali da i ono zna da ne možete. Disciplina najbolje funkcioniše kada je primenite na takav način da se dete oseti cenjenim i prihvaćenim, ne kritikovanim ili osramoćenim. Deca u tim godinama prosto gladuju za pohvalama i odobravanjem, i obično reaguju veoma pozitivno kada im to pružite, i nastave s ponašanjem zbog kojeg ćete ih hvaliti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com