Uvek se trudimo da pravilno vaspitano našu decu. Ali na ovaj ili onaj način, svi greše. Deca mogu oprostiti neke greške, neke odmah, neke s vremenom. Ali postoji vrsta greške koja se nikad ne oprašta. Uz tek retke izuzetke, piše Atma.hr.
Kontrola i nedostatak poverenja
Postoji nekoliko vrsta roditeljstva. Neka su deca uvek stalno pod nadzorom, ne smeju da izađu dalje od dvorišta. A neka i u ranijoj dobi odlaze od kuće bez nadzora. Ne postoji pravi put. Treba videti kakvo dete imate.
Ali detetu treba pokloniti poverenje, čak i ako je teško. Deca svoje samopouzdanje crpe iz poverenja svojih roditelja.
Ako roditelji sumnjaju i ne veruju, onda je detetu teže doći do uspeha u bilo kojem poslu. A ako roditelji veruju, onda sve ide lakše.
To funkcioniše i s dvadeset godina, kad sin ili ćerka odu u drugi grad da žive i rade. Uvek je potrebno poverenje u snagu deteta i vera. To je vrlo važno.
Dete neće odrasti samostalno ako se stalno kontroliše. U dobi od šesnaest godina, na primer, može doći do spoznaje da nije u stanju da uradi ništa odgovorno. A roditelje je najlakše okriviti.
Jer ako su uvek kontrolisali, nisu dopuštali da deca budu odgovorna i nezavisna, to se odrazilo i na odrasli život.
Upoređivanje s drugima
Ovo je vrlo važna tema. Kako je u detinjstvu, tako će biti i u budućnosti.
Neke ljude roditelji nisu upoređivali s drugima. I šta mislite šta se dogodilo u odrasloj dobi? Samouverene su osobe i upoređuju se samo sa sobom. Razumeju da svako ima svoje uslove i smatraju da je čudno upoređivati se s drugima.
A ako je dete upoređivano, onda će u odrasloj dobi upoređivati sebe. Odatle može proizaći depresija, nesigurnost i zavist. Samo iz činjenice da su roditelji u detinjstvu upoređivali.
Zapamtite, dete treba upoređivati samo s njim. Potrebno je da shvati kako je svaka osoba jedinstvena i da svaka ima svoje uslove i karakteristike.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com