Deca osećaju i na svoj način izražavaju ceo spektar emocija, ali ponekad odrasli ne znaju da prepoznaju različita raspoloženja koja njihovi mališani izražavaju. Ipak, najčešće je barem osnovne emocije koje deca osećaju lako prepoznati, a razlog je taj što su uglavnom vrlo iskrena, nisu proračunata i dopuštaju drugima da vide šta misle i osećaju.
Emocije su podeljene u dve kategorije: primarne ili osnovne emocije i sekundarne emocije
Razlika između ove dve vrste je u tome što su osnovne emocije kod dece odgovor na spoljne podražaje i dete ih pokazuje praktično od samog rođenja. Sekundarne emocije, međutim, rezultat su rasta, interakcije s društvom i kombinacije primarnih emocija.
Sreća
Sreća je emocija koju je teško zameniti s nečim drugim, a skoro je nemoguće sakriti je. Deca pokazuju sreću smešeći se, entuzijastična su i imaju izlive privrženosti. Takođe, postaju uzbuđena i energična kada se osećaju srećno.
Uopšteno, sreća kod dece rezultat je dobrih vesti. Na primer, kad dobiju poklon ili kad im prijatelj ili voljena osoba dođe u posetu. Istovremeno, ova emocija predstavlja krajnji cilj koji roditelji imaju u odnosu na svoju decu.
Tuga
Tuga je protivteža sreći, sušta suprotnost prethodno spomenutoj primarnoj emociji. Pojavljuje se kao rezultat neželjene pojave za decu ili nečega što nije išlo onako kako su se nadala. Neka deca se lako rastuže jer su možda osetljivija od druge, baš kao i odrasli.
Tuga je korisna emocija i ne bi trebalo da teramo decu da je potiskuju niti da je se stide. Međutim, moramo da se pobrinemo za ovo stanje kako bismo im pomogli da se nose s tim. Na kraju, želimo da im pomognemo da prevladaju svoju tugu.
Strah
Strah je osnovni mehanizam koji poseduju sva ljudska bića. Naši preci zahvaljujući strahu mogli su da prežive opasnosti tokom života. Kod dece strah može da nastane iz više razloga. Može se čak pojaviti i zbog svakodnevnih pojava iz okoline, kao što su psi, bube itd.
Roditelji bi, naravno, trebalo da pomognu deci da progresivno prevladaju svoje strahove, ali važno je i naučiti razlikovati strahove od fobija. Ovo drugo karakteriše manifestacija iracionalnog ponašanja, uopšteno nesrazmernog u odnosu na ono šta je bio uzrok.
Ljutnja
Ljutnja nastaje kao rezultat situacije koja se deci ne sviđa. Uopšteno, pojavljuje se pri suočavanju s nečim što deca smatraju nepravednim ili kada im jednostavno nešto ne ide od ruke.
Ova je emocija naročito česta kod dece stare od 2 do 4 godine. U toj fazi deca počinju značajno da komuniciraju s drugima i to je takođe razdoblje u kojem počinju da izražavaju svoju volju i traže autonomiju u pogledu donošenja odluka.
Važno je da roditelji ostanu mirni i znaju kako da drže situaciju pod kontrolom. Iznad svega, roditelji treba da pruže dobar primer kako ispravno upravljati ljutnjom.
Gađenje
Baš kao i strah, gađenje je primitivni odbrambeni mehanizam. U prošlosti je ljudima omogućio da se distanciraju od onoga što im predstavlja neprijatnost. Gađenje je osećaj duboke nelagodnosti u pogledu ljudi, predmeta ili čak iskustva.
Pozitivan deo gađenja, takođe poznatog kao averzija, je da se može lako izbjeći. Uopšteno, sve što treba da uradimo je da se distanciramo od izvora našeg gađenja i usredsredimo se na nešto drugo.
Iznenađenje
Ova emocija kod dece stvara stanje pripravnosti kao rezultat moguće pretnje. Međutim, postoje i pozitivna ili neutralna iznenađenja, drugim rečima, iznenađenja koja nisu ni dobra ni loša.
Vredi istaći da svaka od osnovnih emocija kod dece ima ogroman uticaj na njihov život, ponašanje i opštu dobrobit. Ključno je da roditelji svaku znaju da razumeju i adekvatno na nju reaguju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com