Svaki roditelj želi da mu deca odrastu u srećne i uspešne ljude i veruju da će im način vaspitanja koji primenjuju pomoći u tom cilju.
Možda i vi učite svoju decu da slušaju odrasle i usresrede se samo na učenje, ali je li vam ikada palo na pamet da bi takve lekcije u budućnosti mogle doneti više štete nego koristi?
Neke popularne, široko rasprostranjene i zastarele metode vaspitanja se više ne koriste na mlađim generacijama, a ovo su rečenice koje bi trebalo da prestanete da namećete vašoj deci.
1. „Dobićeš samo najbolje.“
Iako to nijedan roditelj ne želi, moguće je da odgajate razmaženo dete.
Karakteristika razmaženog deteta je nespremnost priznavanja tuđih želja: „Dete dobije ono šta želi i kada želi.“
Ovo deci ne pomaže jer kada odrastu sami sebi postaju neprijatelji. Neodgovorni su i sebični, imaju loše društvene veštine i koriste druge ljude zbog sopstvene koristi, što njih same čini nesrećnim.
Najbolje je detetu postaviti granice, odrediti mu dužnosti, obratiti pažnju na njegovo ponašanje i ne dopustiti iskazivanje nepoštovanja prema vama, ali i drugim ljudima. Takođe je korisno dete naučiti da ceni rad i pokazati mu vrijednost novca.
2. „Uvek moraš slušati odrasle.“
Roditelji često misle da deca treba stalno da ih slušaju. Ali ne razmišljaju o tome da navika stalnog pridržavanja pravila može biti štetna za njihovu budućnost.
Poslušna deca pretvaraju se u poslušne odrasle osobe. A takve odrasle osobe imaju manje šanse da se izbore za sebe i veća je verovatnoća da će postati žrtve manipulatora, prenosi Index.
Takođe će verovatno izvršavati naređenja bez postavljanja pitanja i neće preuzimati odgovornost za svoje postupke.
Zbog toga je ključno naučiti dete kako da kaže „ne“ i iskaže svoje mišljenje.
3. „Dobiti peticu u školi je odlično, a trojka je loša.“
Ako detetu tokom celog školovanja govorite da su ocene najvažnije, moguće je da će patiti od anksioznosti i straha od neuspeha kad odraste.
Najbolje što možete da uradite je da deci objasnite da neuspesi nikako ne utiču na odnos s vama i da je dete u svakom slučaju voljeno.
Naime, neuspeh može biti koristan iz više razloga: uči decu da se bave negativnom situacijom, pruža vredno životno iskustvo i pomaže u pronalaženju rešenja u teškim situacijama bez straha od neusp eha.
4. „Nikada nemoj uzvraćati udarac.“
Osoba bi trebalo da zna da se izboriti za sebe.
Ako roditelji uveravaju dete da nikada ne bi trebalo da se odupre, dete će i kad odraste trpeti nasilnike i pritom neće ništa reći. Tako neće moći da prežive u konkurentnom okruženju u budućnosti.
Međutim, to nije izgovor da naučite dete da se bori sa svakom osobom s kojom ima sukob. Dete treba da zna da ima pravo na zaštitu, ali ga treba naučiti kada je potrebno uzvratiti, a kada ne.
5. „Ti se usredsredi samo na učenje, ja ću rešiti sve ostalo.“
Roditelji ne bi trebalo da deci kažu da se koncentrišu samo na jedan zadatak i zaobilaze ostale probleme.
Svaka osoba bi trebalo da još u najranijem dobu ovlada veštinom multitaskinga i da bude u stanju da preduzme odgovornost za svaku situaciju u svom životu.
Ove veštine stiču se iskustvom koje dete neće imati ako se vaspitava s prekomernom pažnjom.
6. „Na fakultet moraš odmah nakon srednje škole.“
Ako dete nije sigurno čime želi da se bavi u budućnosti, verovatno će odabrati nešto što su mu predložili roditelji. Takav izbor može postati velika greška i dete će zažaliti.
Kako bi to izbegli, roditelji ne bi trebalo da vrše pritisak na tinejdžera i pruže im priliku da sami određuju planove za život.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com