Pedijatri upozoravaju: Ovih 6 „narodnih lekova“ imaju više štete nego koristi

Šta se sme, a šta nikako ne, kada su u pitanju deca i “narodni lekovi”

Kada je zdravlje dece u pitanju, ne smemo se oslanjati na neproverene internet recepte, na iskustvo komšinice ili rodbine, već je savet u vezi lečenja uvek bolje potražiti kod izabranog lekara, upozorava pedijatar dr Saša Milićević.

Curenje nosa, kašalj, temperatura – ambulante domova zdravlja pune su dece sa ovim i sličnim simptomima respiratornih infekcija. A pre nego što posete lekara roditelji često, iz najbolje namere, posežu za prirodnim lekovima kako bi olakšali prehlađenom detetu. Šta se sme, a šta nikako ne, kada su u pitanju deca i “narodni lekovi” odgovara pedijatar.

Virusne infekcije napadaju razne organe, a najčešći su slučajevi respiratornih simptoma. Kreće sa temperaturom, curenjem nosa, sekret se sliva u ždrelo što naposletku prouzrokuje poprilično uporan produktivni kašalj koji roditelji često opisuju kao zreli kada dođu kod lekara. Neretko taj sekret završi i u ušnim kanalima, pa deca imaju i upalu ušiju.

Sirće u čarape, krompir na čelo, mast na grudi… Verovatno je svako od nas bio bar jednom lečen nekim “narodnim lekom”. A postoje li benefiti toga ili je u pitanju samo kulturološko nasleđe, te kako zapravo treba reagovati kada nam je dete prehlađeno, objasnio je dr Saša Milićević, pedijatar.

Sirup od šećera, lovora i žalfije

Čuli ste bar jednu mamu u svojoj okolini koja kada dete krene da kašlje odmah odlazi u kuhinju i kuva čaj od šećera, lovora i žalfije.

– Ovaj čaj nije loš, ne smeta da se da detetu. Ipak, ono na šta roditelji moraju da obrate pažnju je na to koji tip kašlja ima njihovo dete – upozorava za Blic dr Milićević.

Prema njegovim rečima, ovaj čaj, baš poput belog sleza, ima svoju primenu isključivo kada je u pitanju produktivni, zrelo kašalj.

– Čajeve koji se primenjuju kod zrelog kašlja nikada ne smemo davati u situacijama kada dete ima suv ili alergijski kašalj. Vrstu kašlja je nekada roditelju teško da odredi, pa je uvek savet da ipak posete svog izabranog pedijatra i tamo dobiju pravi savet i terapiju – pojašnjava pedijatar Milićević.

Napitak od crnog luka, limuna i meda

U narodnoj medicini postoji verovanje da crni luk sadrži etarska ulja koja dezinfikuju bronhije, rastvaraju sluz i usporavaju razmnožavanje bakterija.

Napitak od crnog luka, limuna i meda i nije baš nekog prijatnog ukusa, ali prema rečima majki male dece, “čuda čini za iskašljavanje”. Sa ovom tvrdnjom slaže se i pedijatar Milićević.

– Ovaj napitak je dobro ako dete ima šta da izbaci. Baš kao i prethodni čaj, nema efekta kod suvog kašlja. Takođe, molim roditelje da obrate pažnju i da ako čuju da im detetu “svira u plućima”, u pitanju je bronhoopstrukcija, te da savet i pomoć potraže u domu zdravlja, a ne u kuhinji, na internetu ili od komšinice – upozorava dr Milićević.

Iako ovi domaći napici nisu štetni, dr Milićević još jednom podvlači da oni ne smeju ni u kom slučaju da zamene lekove i terapiju koji su već prepisani od strane pedijatra ili pulmologa.

– Oni su u redu kao pomoćno sredstvo, ali nikako kao primaran lek ako se radi o ozbiljnim slučajevima bolesti koje zahtevaju nadzor lekara – ističe dr Milićević.

Guščji/kozji loj protiv bronhitisa

Mlađa deca jako često oboljevaju od akutnog bronhitisa, a ukoliko se ne izleči na vreme, ova bolest, vrlo lako dovodi do pojave hroničnog bronhitisa.

Od davnina, u selima i manjim varošicama, narodna medicina podržavala je i podržava guščju mast. Tada je bilo lako, svako domaćinstvo imalo je guske i koze, pa im pronalaženje tog leka nije bilo teško, kao što je danas slučaj. Prema starim receptima, guščiju mast ili loj u debelom sloju treba namazati na lanenu krpu, koja se potom stavi na detetove gole grudi. Dete treba da leži, dobro utopljeno, a ceo postupak ponoviti tri puta u toku dana.

– Guščja mast ili kozji loj mogu da izazovu alergijsku reakciju na koži, posebno ako pričamo o deci koja imaju atopijski dermatitis. To su stvari koje ne mogu da naškode, ali pitanje je veliko, ne postoji nijedno istraživanje koje je potvrdilo benefite masti ili loja kada je u pitanju lečenje bronhitisa, mislim da tu ima dosta psihološkog efekta – upozorava dr Milićević.

Čuvarkuća kod upale ušiju

Čuvarkuća je biljka koju su ljudi nekada gajili na krovovima jer se verovalo da upravo ova biljka čuva kuću od udara groma. Može se naći gotovo u svakom seoskom domaćinstvu, a specifična je po svojim mesnatim listovima u kojima je skladištena velika količina vode. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uha. Veruje se da sok čuvarkuće rastvara višak cerumena i na taj način čisti uho, poboljšava sluh i sprečava nastanak grudvica koje vam mogu zapušiti uši.

– Čuvarkuću ne treba stavljati u uši. Roditelj nikada ne može da zna da li je, osim upale, došlo do perforacije, odnosno pucanja bubne opne. Ukoliko se to dogodilo, postoje drugi preparati koje će pedijatar ili specijalista ORL prepisati vašem detetu i time mu pomoći – savetuje pedijatar Milićević.

Čak i ako nije došlo do pucanja bubne opne, te je u pitanju samo upala uha, ovaj doktor ipak savetuje izbegavanje čuvarkuće.

Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom pod velikim pritiskom

Sve su češći TikTok videi u kojima mame svojoj deci nos ispiraju špricevima velike zapremine u koji su izvukle fiziološki rastvor. Iako pod pritiskom sekret koji je pravio problem zaista izađe iz nosa, pedijatar Milićević upozorava na loše strane ove metode.

– To nikako ne treba raditi. Tečnost izlazi pod visokim pritiskom, dete može da aspirira taj sadržaj, što ni malo nije prijatno. Zatim, može da dođe i do oštećenja krvnih sudova u nosu, te da detetu krene krv – objašnjava ovaj pedijatar.

Osim povreda sluznice i aspiracije fiziološkog rastvora, ovakvim ispiranjem nosa možemo sve bakterije “pogurati” ka ušima te napraviti detetu i upalu uha.

Pedijatar savetuje ispiranje nosa malim ampulama fiziološkog rastvora ili preparatima koji fiziološki rastvor raspršuju u spreju.

Hladne obloge protiv kašlja

Hladna krpa, preko krpe kesa, pa preko svega toga marama obmotano oko dečjeg grla metoda je kojom su roditelji pokušavali da smire uporan noćni nadražajni kašalj.

– Hladna obloga na grlo nije baš najidealnije rešenje, možda je bolje staviti oblogu od meda. Ipak, i sa tim treba biti oprezan, nekada se desi da roditelj stavi previše meda, pa se dete ospe, pa onda ta alergijska reakcija od meda (a koju roditelji ne prijave) lekara odvede na potpuno drugi trag tokom lečenja – ističe dr Milićević i dodaje da je kod kašlja ipak najefikasnija inhalacija fiziološkim rastvorom.

Slučaj deteta namazanog senfom

Svako je bar jednom pokušao temperaturu da obori masiranjem alkoholom, tuširanjem ili stavljanjem krompira u čarape.

– To je sve u redu i može da pomogne u smislu da malo uspori taj rast povišene temperature, ali nikako ne smemo zaboraviti da detetu damo antipiretik, odnosno lek za snižavanje telesne temperature – kaže dr Milićević.

Kada je reč o obaranju temperature, ovaj doktor se tokom svoje karijere susretao sa raznoraznim narodnim metodama.

– Jedna majka je svoje dete zbog povišene temperature namazala senfom i uvila u novine. Dete, osim što je mirisalo na hot-dog, naravno nije imalo benefite toga, jer senf i novine nikako nisu rešenje kod povišene temperature. Imao sam slučaj i kada su stavljali dete u kadicu sa vodom u kojoj su sipali led. To ni slučajno ne treba da se radi, hladna voda sužava krvne sudove pa temperatura teže spada, tuširanje je u redu i poželjno, led nikako – podvlači dr Milićević.

“Inhaliranjem” bosiljkom

Kod zapušenih sinusa, nije loše pokušati sa inhaliranjem bosiljkom, kaže ovaj pedijatar.

– To nije loše, može da pomogne, ali mora da se vodi računa da se dete ne opeče. Mora da bude dovoljno odaljeno od te šerpe, kako bi se izbeglo i oštećenje sluznice nosa, ali i očiju jer je u pitanju vrela, ključala voda – zaključuje dr Milićević.

Ovaj pedijatar još jednom podvlači da, kada je zdravlje dece u pitanju, ne smemo da se oslanjamo na neproverene internet recepte, na iskustvo komšinice ili rodbine, jer je svako dete priča za sebe, a kod njih tako malih vrlo lako dođe do komplikacije osnovne bolesti, te da je savet u vezi lečenja uvek bolje potražiti kod izabranog lekara.

(dnevnik.rs)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com