Tek svaki 20. otac u Srbiji je kompletno uključen u roditeljstvo, a stručnjaci za BBC govore – zašto je to tako.
Darko Šapić ima 48 godina, nastavnik je fizičke kulture i atletski trener. Ima i dvoje maloletne dece. Ustaje svako jutro pre sedam sati, odvozi decu u školu, a onda odlazi u svoju, gde brine o desetinama druge dece.
„Pre podne sam u školi, posle podne na treningu, a slobodno vreme mi počinje posle 18 časova.
„Nedelja je dan koji posvećujem u potpunosti porodici“, kaže on, odgovarajući na pitanje koliko ima vremena za svoju decu.
Darko se, međutim, ne uklapa u većinski profil očeva u Srbiji. Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, očevi dnevno sa decom provedu u proseku – 11 minuta.
„Srbiju još karakteriše dominantno patrijarhalni kulturni obrazac što znači da se muškarci u maloj meri bave kućnim poslovima“, kaže za BBC Dragan Stanojević, docent na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
„Slična je situacija i sa učestvovanjem u aktivnostima oko dece, posebno dok su ona mala“.
U njegovom doktorskom radu „Novo očinstvo u Srbiji“ piše da je tek svaki dvadeseti otac u našoj zemlji kompletno uključen u roditeljstvo.
Racionalno potrošeno vreme
Darko već 22 radi u jednoj novobeogradskoj osnovnoj školi, a kao atletski trener ima više od 20 godina iskustva.
On je otac devojčice od 15 godina i dečaka od 10 godina.
„Izuzetno racionalno sam potrošio slobodno vreme na njih. Preuzeo sam odgovornost da ih vodim u školu ili na njihove treninge, a u putu se ispričamo o dešavanjima u školi“, kaže on.
Pomaže im i oko učenja – on je zadužen za matematiku i predmet Svet oko nas, a supruga za jezike i istoriju.
Dodaje da je svaka nedelja rezervisana za odlazak u prirodu ili porodični ručak.
Ćerki je usadio ljubav prema atletici i sada joj i trener.
„Sa sinom idem na pijacu, peremo automobil ili svi zajedno vozimo bicikle, odemo pred zgradu da pikamo fudbal i to druženje ima potpuno drugu dimenziju“, istakao je.
„Vreme leti i oni brzo odrastaju. Za njih ćemo uvek biti neko ko im dosađuje. Ali zauvek će im ostati neko sećanje na vreme koje smo proveli zajedno.
„Deca se neće setiti da su dobili neku skupu igračku ili da smo ih vodili u neki njima omiljen restoran, već upravo tih trenutaka dok smo se družili“.
Istraživanja Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta kontinuirano pokazuju da postoji značajna rodna asimetrija u privatnoj sferi, među kojima je i roditeljstvo, objašnjava sociolog Stanojević.
„Poslednje istraživanje Instituta pokazuje da su muškarci minimalno uključeni u kućne obaveze (spremanje obroka, čišćenje, peglanje, pranje posuđa), odnosno da većinu svih tih poslova obavljaju žene“, kaže on.
„U čišćenju, spremanju, prepovijanju, oblačenju deteta je veoma mali broj očeva uključen, dok je nešto veće učešće u aktivnostima poput izvođenja u park, igranja i stavljanje dece u krevet“.
Čak i onda kada su uključeni, kaže sociolog, najčešće se radi „o aktivnostima u koje spadaju igra i interakcija sa decom, a manje svakodnevne obaveze održavanja i nege“.
Mama – kuća i deca, a tata – samo očinska figura
S obzirom na veliko iskustvo u radu sa decom, Šapić je primetio da danas mnogi roditelji nemaju previše vremena da se bave i druže sa svojom decom.
„Iskustvo mi govori da se malo vremena posvećuje deci van škole. Ili bar nedovoljno koliko imaju potrebu i zaslužuju“, kaže on.
Na roditeljske sastanke uglavnom dolaze majke.
„Znam da su očevi više zauzeti od majki i da su mamina pleća za sve – i kuća i deca i posao. Ali otac, kao figura u razvoju deteta, veoma je važan faktor“.
„Gledajući razvoj dece iz dve vizure – i kao roditelj i kao razredni starešina – shvatio sam da nema opravdanja da se ne odvoji vreme za vlastito dete“, ističe ovaj beogradski profesor.
Darko misli da je, koliko god slobodnog vremena za decu imali, za roditelje najvažnije da naprave odnos sa detetom i zajedno sa njim prolaze kroz sve faze odrastanja.
„To je naša obaveza i odgovornost. Ljudska, roditeljska, najvažnija na svetu“, misli Darko.
Tradicionalna podela uloga u porodici podrazumeva da je muškarac „hranitelj“, kaže Dragan Stanojević.
„Muškarac je primarno zadužen za materijalno obezbeđenje porodice i moralni je autoritet deci, dok je žena zadužena za brigu i negu o deci i drugim članovima porodice“, dodaje on.
„U toj vizuri dobar suprug i otac je onaj koji ispunjava ono što se od njega očekuje, a to je da bude odgovoran prema porodici, obezbedi optimum za njeno funkcionisanje, pruža dobar primer deci i disciplinuje ih kada je to potrebno“.
Za najveći broj muškaraca, svakodnevno učestvovanje u brizi i nezi dece nije nešto što pripada njihovom shvatanju uloge muškarca i oca, objašnjava Stanojević.
Porodiljsko sa tatom
- Prema pravilima i procedurama u Srbiji, muškarci mogu da uzmu porodiljsko odsustvo jednako kao i žene. U podacima UNICEF-a navodi se da je u Beogradu tokom 2018. godine tu mogućnost iskoristio 131 otac
- U Litvaniji i Estoniji očevi imaju mogućnost da uzmu godinu dana porodiljskog odsustva dok dete ne napuni tri godine. Odsustvo mogu da koriste odjednom ili u delovima
- U Francuskoj je 2017. godine pokrenuta peticija da 11 dana plaćenog odsustva za očeve po rođenju deteta budu obavezni, dok ga sada neki očevi koriste, a neki ne
- Očevi u Italiji, Grčkoj, Malti i Holandiji mogu da koriste samo dva slobodna, plaćena dana, posle rođenja deteta
- Skandinavske zemlje prednjače – u Norveškoj očevi mogu da koriste 46 nedelja s punom platom ili 56 nedelja sa 80 odsto plate
- U Švedskoj roditelji dobijaju odsustvo u trajanju od 12 meseci, od čega istovremeno bolovanje za oba roditelja je dva meseca, a ostatak mogu da podele. Očevi mogu da iskoriste odsustvo i da budu kod kuće šest meseci do detetove sedme godine
Jasmina Mihnjak sa portala Bebac misli da je za veće uključivanje očeva u dečje odrastanje presudno upravo to da oni dobiju mogućnost da više vremena budu sa bebom – na samom početku.
„Treba imati u vidu da očevi dobijaju samo pet dana slobodno u Srbiji kada im se rodi dete, što je premalo“, kaže Mihljak za BBC na srpskom.
„Iako tate imaju pravo da posle tri meseca uzmu porodiljsko umesto mame, jako mali broj njih se na to odlučuje, delom i zato što mame žele da ostanu sa detetom kod kuće zbog dojenja, ali i zato što muškarci imaju prosečno veću platu od žena pa se to porodici manje isplati.
„Onda dobijamo odnos da je mama sa detetom godinu dana i to najtežih godinu dana, a tata – pet prvih, eventualno 20 ako uzme odmor uz to“.
Kako žene reaguju
Tamara i Stefan Nikolić iz Novog Sada su pre tri godine dobili ćerku.
Tamara je bila godinu dana na porodiljskom bolovanju, a Stefan je uskakao po potrebi.
„I ja sam se osećao čudno“, kaže Stefan za BBC.
„Želeo sam da joj pomognem i ostanem sa bebom, ali morao sam da radim. Onda bih se vraćao kući premoren i uzimao da čistim i perem uveče.
„Bio sam potpuno svestan da ja za tih nekoliko sati ne mogu ni približno da uradim u poređenju sa tim koliko je ona uradila za ceo dan, a nekada i noć sa bebom“.
Stefan kaže da je često imao osećaj „da je bespomoćan jer je žena dojila“ ili da nije dovoljno pomogao.
Tamara za BBC kaže da je „prilično loše“ reagovala na ovu veliku promenu rada u kući.
„Osećala sam da treba da brinem za dete naravno i da sam ja tu prva linija pomoći, ali istovremeno sam bila usamljena u tome, iako je Stefan pomagao“, kaže Tamara.
„Nekako na kraju spadne sve na ženu, a to vam pre rođenja deteta bukvalno niko ne kaže“.
Svaki korak ka simetriji u privatnoj sferi je pozdravljen i najčešće pozitivno očekivan od žena, kaže sociolog Stanojević.
„Žene su kroz borbu za svoja prava i feministički pokret napravile značajan iskorak u javnoj sferi, iako ni dan danas nisu na tržištu rada i politici postigle punu ravnopravnost“, kaže on.
„Ipak, iskorak koji još nije praćen značajnim promenama u privatnoj sferi u našoj zemlji“.
On misli da uključivanje muškaraca u privatnu sferu ima višestruke efekte.
„Najpre dovodi do bolje komunikacije između partnera pa samim tim do višeg stepena intimnosti i većeg zadovoljstva vezom.
„Zatim, preuzevši jedan deo obaveza na sebe, žena se rasterećuje nekih dnevnih poslova pa je moguće da joj život bude sadržajniji.
„Treće, efekti uključenosti oba roditelja u živote dece su pozitivni na više načina – od boljeg uspeha u školi, načina rešavanja nesuglasica, do većeg samopouzdanja – te su izvori konflikata i nezadovoljstava manji“, kaže Stanojević.
Pitanja kako hraniti i oblačiti dete, koje ritmove formirati, sa kim će se dete družiti i na koje će aktivnosti ići, pitanja su o kojima su ranije najčešće odlučivale majke posebno dok je dete malo.
Novo očinstvo
Stvari se ipak menjaju, kaže sociolog.
„Nove generacije roditelja i muškaraca postepeno menjaju obrasce, i postaju u većoj meri uključeni u sve aspekte života dece“, objašnjava Stanojević.
„Ta promena nije velika, ali je jasno vidljiva, i njeni nosioci su mlađi, urbani i bolje obrazovani muškarci“.
Za one muškarce koji polako otkrivaju čari roditeljstva, i žele da aktivno učestvuju u odgoju dece, najčešća prepreka da se više uključe – jesu obaveze na poslu, tvrdi sociolog.
„Neki od njih bi, kada bi mogli, rado prestali da rade i ostajali kod kuće sa decom svaki dan, kada bi im imali alternativne izvore finansija, s obzirom da sfera rada ni za značajan broj muškaraca nije izvor zadovoljstva ni satisfakcije već neretko frustracije“, dodaje on.
(BBC na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com