I deca i odrasli mogu da budu loše raspoloženi, da se osećaju nervozno, ponašaju kenjkavo, ni sami zapravo ne znaju šta bi hteli… Odrasli su obično naučili neki način da s takvim raspoloženjem izađu na kraj, ili da ga prikriju, ali deca nemaju takva iskustva – a mala deca su, u takvim trenucima, bespomoćna i zaista ne znaju šta da učine.
Neki roditelji će podviknuti na dete da se smiri i prestane „tako da se ponaša“. Dete može da posluša ili ne, ali će se i dalje osećati loše, i neće znati kako da se oseti bolje. Evo jednog predloga kako pomoći mališanima u takvim situacijama – ne sumnjamo da i vi imate bar nekoliko metoda kako da se neraspoložena, nervozna, ljuta, kenjkava deca osete bolje.
Predlog je sledeći: uzeti dete na krilo (ako vam dopusti, ili ga zagrliti, poželjan je bar neki fizički kontakt, jer će delovati umirujuće na dete), i reći mu da je sada vreme za žalbe, i da ćete se zajedno žaliti zbog svega što vam smeta. Sa žalbama počnete vi, i kažete da se osećate ljuto zbog toga-i-toga, nezadovoljno zbog toga-i-toga, plaši vas to-i-to, tužni ste zbog toga-i-toga… Kad dete bude spremno da i samo progovori, pustite ga i pažljivo ga saslušajte. Možete se žaliti naizmenično, ili prvo vi pa dete, ili kako već odgovara i vašem mališanu i vama. Naravno, ne treba pred detetom reći ništa što bi ga previše opteretilo, isprepadalo ga ili mu bilo potpuno nerazumljivo.
Nakon izvesnog vremena, dete se obično smiri, i u stanju je da nastavi dalje – s igrom, ili nekom drugom aktivnošću (večerom ili kupanjem, ako je vreme za to). Još jedna dobra strana ovakvog postupka je što dete uči kako da rečima izrazi svoja osećanja, ili, ako to još uvek ne zna, koji je naziv za koje osećanje – a to je nešto što će mu biti neophodno i kasnije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com