Veliki broj ljudi danas ima običaj da se javi na telefon, mobilni ili fiksni, čim ovaj zazvoni, čak i kad su u situacijama kad znaju da je javljanje na telefon protivno pravilima pristojnosti. Ima i nekih specifičnih situacija, kada javiti se na telefon, makar bili usred nečega važnog, nije nepristojno – recimo, kad vas zove vaše dete.
Verovatno i vama samima smeta kad se, dok razgovarate s nekim i pričate toj osobi nešto što vam je važno da ona čuje, vaš sagovornik javi na mobilni, pa još i priča neko vreme, umesto da se, ako se već javio, izvini i kaže onome ko je zvao da sad nije u prilici da razgovara. A opet, ima i krajnje nezgodnih situacija, onih kada zaista niste u stanju da se ne javite na telefon, iako ćete time prekinuti nešto što ne bi trebalo da prekidate.
Konkretan primer: vaša bliska prijateljica vam priča o nekom svom ozbiljnom problemu. Nije vas tim razgovorom ni u čemu prekinula, naprotiv, našle ste se jer je njoj zaista bilo potrebno da priča s nekim, nešto je teško muči. Vi joj posvećujete punu pažnju, kao što prijateljica i treba da učini, i pažljivo slušate o čemu se radi. Zazvoni vaš mobilni, a vi po zvuku koji ste namestile znate da vas to zove vaš sin. Naravno, želite da odgovorite na poziv – jeste da vas sin zove za sve i svašta, da se najverovatnije opet radi o tome da se oko neke sitnice sporečkao sa sestrom, verovatno će se uskoro i ćerkica javiti da se žali na brata – ali kako se ne javiti detetu? Šta ako je ozbiljno?
Da ne bude zabune, znamo da ćete odgovoriti kada vas dete zove, pa makar to kršilo sva pravila pristojnosti na planeti. Samo, možda će vam biti zanimljiv podatak da ih u ovom slučaju nećete prekršiti: naime, pravila kažu da nema ničeg neučtivog u tome da prekinete razgovor s prijateljicom kako biste odgovorili na poziv svog deteta. Razgovor s detetom trebalo bi okončati čim se uverite da je sve u redu (deca su se stvarno opet sporečkala, ili su završila domaće zadatke i pitaju za dozvolu da izađu u parkić i igraju se, ili je već nešto slično bezazleno u pitanju), prijateljici bi trebalo reći da ste morali da se uverite da je s decom sve kako treba (za to će svako imati razumevanja), a zatim je podstaći da nastavi sa svojom pričom, po mogućnosti tako što ćete sažeti ono što vam je do tada ispričala („Muž ti već tri nedelje kasno dolazi kući, toliko je umoran i neraspoložen da i ne razgovarate i nisi sigurna šta da misliš…“) i na taj način pokazati da ste je pažljivo slušale i da niste izgubile nit njoj veoma bitnog razgovora.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com