I dalje se smatra u našem društvu da je stabilan dečak, kasnije muškarac, onaj koji emocije ne pokazuje ili ih guši, a to je pogrešno. Jer i dečaci plaču i ne treba im to uskratiti.
Iako smo uveliko zakoračili u 21. vek, važi još uvek ukorenjeno verovanje da sinove treba vaspitavati strogo. I dalje na ulici ili u parkiću možemo da čujemo rečenice poput: „Ponašaj se kao muško“, „Dečaci ne plaču“, „Suze su samo za slabiće“… Ipak, s druge strane, psiholozi ukazuju na to da takvi stavovi nisu dobri jer decu treba učiti da pokazuju emocije. One pomažu da se povežemo sa drugima.
– Kad kažemo strogo vaspitanje, zavisi šta pod tim podrazumevamo. Ukoliko pod tim terminom smatramo kažnjavanje, mnoga istraživanja pokazala su da kazna nije dobar alat u učenju deteta važnim stvarima. Ona dovodi do toga da dete uči da se inati, sveti i radi zabranjene stvari kada niko ne gleda – otkriva Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje.
Bez obzira na pol deteta, roditelj u isto vreme treba da bude dosledan, ali i blag i saosećajan. Drugim rečima, i kada nešto zabrani detetu, treba da bude uz njega dok ono negoduje, i da mu pruža podršku.
Statistika pokazuje da se ženama češće dijagnostifikuju psihološka oboljenja, ali da se, na primer, depresija kod muškaraca otkriva tek u kasnijim fazama.
– Veruje se da je to zato što su dečaci učeni da je izražavanje emocija slabost i da treba da budu jaki. Zbog toga, kad se dogode i mali emocionalni problemi, muškarci ih često potiskuju umesto da ih prihvate i suoče se sa njima. A kad se emocije potiskuju, onda može doći do ozbiljnijih psiholoških poremećaja – kaže Milosavljevićeva, a prenosi Žena Blic.
Naravno, važno je da težimo tome da budemo emocionalno stabilni i jaki, ali se termin emocionalne stabilnosti i jačine prilikom vaspitavanja dečaka pogrešno vezuje za neemocionalnost. Tačnije, misli se da je stabilan muškarac onaj koji ne pokazuje ili guši emocije.
– Emocionalna stabilnost je veština koja se uči kako da se prepoznaju emocije u trenutku kada se dešavaju, da se imenuju i regulišu. Sve dok dečak ne prepoznaje i ne ume da imenuje svoja osećanja, on i ne može da ih pravilno reguliše. Samo može da ih potisne, što je loše –objašnjava psiholog.
Zato i dečake treba pustiti da plaču jer je to jedan od načina na koji se oslobađamo teških emocija. Muškarac jeste emocionalno stabilan onda kada je u dodiru sa svojim emocijama, kada ume da ih prepozna i imenuje i da ih reguliše. Teška emocija, kao što je tuga, može da se oslobodi kroz plač, koji ojačava osobu da nastavi dalje da se suočava sa životnim problemima.
U našem društvu često se ističe i to da je lakše vaspitavati devojčice nego dečake – da li je to mit ili istina?
– Bilo da ima ćerku ili sina, roditelj neće na osnovu toga doživeti težinu vaspitanja. To mnogo više zavisi od toga koliko se temperamenti deteta i roditelja poklapaju, to jest ne poklapaju. Logično je da će, kada se temperamenti manje poklapaju, roditelju biti teže da razume detetovo ponašanje, što ne znači da roditelj neće biti uspešan u vaspitanju– ističe psiholog.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com