Razumljivo je da svaki roditelj želi da odgaja uspešno dete, a ponekad neki od brojnih saveta koje će roditelji sigurno dobiti, hteli to ili ne, deluju zaista zbunjujuće. Ali mnogi roditelji će reći da postoje neke zajedničke karakteristike oko kojih će se velika većina složiti da ima smisla učiti decu.
Uče decu empatiji
Kao jedna od osobina koja najviše odvaja uspešnu decu od druge je to što su ih roditelji redovno podsticali da razvijaju empatiju, kaže školski psiholog Mišel Borba, koja svoje stručne savete rado deli sa roditeljima, a i sama ima troje dece i mnogo iskustva u njihovom podizanju. Postoje tri različite vrste empatije: afektivna, kada delimo osećanja drugih ljudi i osećamo njihove emocije; ponašanja, kada nas briga okuplja da delujemo sa saosećanjem; i kognitivna empatija, kada razumemo misli drugih ljudi ili „zakoračimo u njihove cipele“.
Postoji nekoliko načina na koje možete razviti empatiju:
- Pomozite svom detetu da izgradi emocionalni rečnik tako što ćete u realnom vremenu nazivati emocije, na primer: „srećan si“ ili „izgleda da ti smeta“.
- Pitajte svoje dete o njegovim emocijama. Ovo im može pomoći da prepoznaju kako se osećaju i da se izraze bez stida. Pitajte: „Kako ste se zbog toga osećali?“ ili „Izgleda da si uplašen. Da li sam u pravu?“
- Podelite svoje emocije kako bi se vaše dete osećalo bezbedno kada deli svoje.
- Zamolite svoju decu da primete osećanja ljudi oko njih. Ako ste u parku, pokažite na osobu i pitajte: „Šta mislite kako se ta osoba oseća?“
Zainteresovani su za interesovanja deteta
– Sport, video igrice, slaganje kockica, muzika, posmatranje ptica – svako dete je imalo strast za nečim van učionice i roditelji koji nikada nisu odvraćali decu od hobija, jer su znali da ih to održava mentalno aktivnim, odgajaju uspešniju decu. Čak i ako im to nije hobi, pokazivanje interesovanja za ono što vaše dete radi ili vidi svaki dan može imati ogroman uticaj na njegov razvoj. Pomaže u izgradnji kognitivnih veština, kao što su čitanje i pamćenje, i nekognitivnih veština, kao što su otpornost i borbenost – kaže Margot Mashol Bisnou, koja je intervjuisala sedamdeset roditelja uspešne dece za potrebe knjige „Odgajanje preduzetnika: kako pomoći Vaša deca ostvaruju svoje snove“ bi otkrila da li postoje uobičajene roditeljske prakse, a Dejna Saskind, profesor hirurgije i pedijatrije na Medicinskom centru Univerziteta u Čikagu. Suskind predlaže takozvanu 3T strategiju:
* Uključite se
Potrudite se da primetite na šta se vaše dete fokusira, a zatim mu postavite pitanje koje će ga podstaći da priča o tome.
* Razgovarajte više
Razgovarajte sa decom o tome šta im je fascinantno.
– Što više reči koristite, dete više gradi moždane veze i povećava rečnik – kaže Saskind.
* Komunicirajte dvosmerno
Uverite se da oboje podjednako učestvujete u razgovoru. Postavljajte pitanja koja podstiču vaše dete da opiše svet oko sebe ili kako se oseća.
Neguju optimizam
– Da biste odgajali otpornu, socijalno inteligentnu decu, morate ih naučiti da gledaju na stvari pozitivnije, što može biti izazov jer deca imaju tendenciju da se zadržavaju na negativnim iskustvima ili emocijama. Dok saosećate sa nevoljom svog deteta, preusmeravanje njihove pažnje na njihove najnovije trijumfe i radosti omogućava im da vide i počnu da cene širu i pozitivniju sliku, kaže psiholog Roni Koen-Sendler, specijalizovan za odnose majke i ćerke i napisao knjigu o tome („Sve van mog telefona, mama: Podizanje emocionalno otpornih ćerki u digitalnom dobu“).
– Optimistična deca izazove i prepreke vide kao privremene i sposobne za savladavanje, pa je veća verovatnoća da će uspeti – napisala je psihologškinja Mišel Borba za CNBC Make It, prenosi Živim.hr.
Takođe je savetovala roditeljima da budu pažljiviji prema sopstvenom ponašanju.
– Da li opisujete situacije na negativan ili pozitivan način? Da li bi vaši prijatelji rekli da na događaje gledate kao da je čaša napola puna ili poluprazna? Ako vidite da se oslanjate na polupraznu stranu, zapamtite da promena počinje gledanjem u ogledalo – savetuje psihološkinja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com