Gotovo 65 odsto roditelja čija deca imaju od osam do 17 godina, smatra da su internet i mobilne komunikacije opasno mesto za decu, a četvrtina njih navodi rizične situacije koje su njihova deca imala koristeći internet.
To je rezultat istraživanja o nivou svesti roditelja o rizicima na internetu, a direktor istraživanja, koje je Ipsos uradio za UNICEF, Dejan Radosavljević navodi da se među roditeljima intenzivno priča o rizicima na internetu, te da je to jedna od najčešćih tema u sistemu roditeljskih briga.
Ključne opasnosti u tome za njih su: susret sa nepoznatim osobama, a zatim i briga zbog lako dostupnih materijala neprikladnog sadržaja. Pri tome većina roditelja ne iskazuje ličnu bojazan niti pominje da je njihovo dete konkretno izloženo nekom od oblika internet rizika, zloupotreba i zlostavljanja.
Radosavljevića, međutim, iznenađuje činjenica da više od 78 odsto roditelja izjavljuje da deca nisu direktno izložena rizicama.
„Postoji klasična srpska zabluda – neće to baš moje dete. Tu imamo jednu difuznu sluku, s jedne strane se prepoznaju rizici, a sa druge se razmišlja da neće to baš njihovom detetu da se desi. To je problem koji treba ozbiljno razraditi“, rekao je Radosavljević.
Gotovo 90 odsto roditelja izjavilo je da stalno ili povremeno razgovara sa decom o rizicima i opasnostima na internetu, što pokazuje da postoji „otvoren kanal“ u razmeni mišljenja o tome šta je dobro a šta loše na mreži.
Radosavljević kaže i da postoji uverenje da su deca sposobna da prepoznaju rizike i opasnosti interneta, što smatra gotovo 80 odsto roditelja, dok njih 73 procenata smatra i da su njihva deca sposobna da se izbore sa neprijatnostima i rizičnim internet situacijama.
Skoro 90 odsto roditelja veruje i da bi se njihova deca, kada bi se našla u problematičnoj situaciji, obratila upravo njima za pomoć.
„To je previše optimističan podatak, ali ujedno i dobar, jer ukazuje da postoji vera u otvorenu komunikaciju između roditelja i dece“, rekao je Radosavljević.
Istraživanje je pokazalo i da 17 odsto roditelja smatra da dobro vlasda alatkama na internetu, 46 odsto kaže da uglavnom dobro vlada, dok 31 odsto kaže da nisu baš previše vični.
Radosavljević primećuje da je neophodno da roditelji poznaju interent i rizike i opasnosti koje vrebaju, jer jedino tako mogu da reaguju ukoliko im se deca obrate za pomoć.
Dodaje da roditelji moraju da razgovaraju sa decom, ali napominje da oni ne bi trebalo da budu kontrolori, već regulatori.
Istraživanje je pokazalo i da više od 85 odsto dece ima mobilni telefon, a čak 63 odsto njih poseduje „smart“ telefone, kao i da je deseta godina života „prelomni trenutak“ kada deca masovnije ulaze u svet mobilnih komunikacija.
Više od 85 odsto dece koja koriste internet, provode uz mrežu više od sat vremena dnevno, a više od 43 odsto dece tog uzrasta koristi internet dva i više sati dnevno, uz napomenu da se vreme provedeno uz internet produžava sa uzrastom, deteta, te da značajno raste u periodu od 10-11 godina.
Zamenica direktora UNICEF-a u Srbiji Severine Leonardi istakla je da mnogi potcenjuju rizike koji u prisutni na internetu, od sajber zlostavljanja do trgovine ljudima.
Zato smatra da je neophodno da se obezbedi da deca i mladi budu opremljeni određenim veštinama da se zaštite u digitalnom svetu, da roditelji bolje razumeju rizike i karakteristike digitalnog nasilja i ne potcenjuju učestalost aktivnosti dece na internetu
„Važno je da svi budu svesni da će se ono što se dešva na internetu manifestovati i van interneta. Moramo da obezbedimo i sankiconišemo dostupnost nelegalenih materijala na internetu“, rekla je ona i dodala da je neophodno pružiti zaštitu, podršku i pomoć deci žrtvama nasilja i zlostavljanja na internetu.
Istraživanje je za potrebe UNICEF-a sproveo Ispos Srbija, telefonskom anketom u februaru, na uzorku od 614 ispitanika iz 141 opštine – roditelja, staratelja ili hranitelja dece uzrasta od osam do 17 godina.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com