Kada je dete negde sa svojim roditeljima, i svojim ponašanjem smeta okolini, od roditelja se očekuje da reaguju i da koriguju ponašanje svog mališana. Nažalost, to nije uvek slučaj, i onda vama preostaje, ako vam smeta ponašanje nečijeg deteta, da smišljate učtiv način da se s tim izborite.
Recimo, u bioskopu ste, i dete koje sedi iza vas konstantno šutira vašu stolicu. Zašto to radi? Možda mu je dosadno, možda pokušava da privuče pažnju roditelja, možda… Koji god da je razlog, roditelji tog deteta (prisutni su, nalaze se pored mališana) trebalo bi da opomenu svog sina ili ćerku da se smiri. Nije verovatno da nisu ni primetili šta njihovo dete radi, takve stvari baš i nisu suptilne. A opet, ne reaguju – najverovatnije ih je baš briga. Šta vi tu da uradite?
Da prigovorite roditeljima što ne paze na ponašanje svog deteta bilo bi nepristojno – neučtivo je opominjati nepoznate da se neprikladno ponašaju. Bilo bi nepristojno i da zarežite na derište, ma koliko želeli da baš to uradite. Međutim, nema ničeg nepristojnog u tome da nekog nešto učtivo zamolite.
U ovom slučaju, ne bi bilo ničeg nepristojnog u tome da se okrenete i blago kažete detetu: „Izvini, da li bi mogao da prestaneš da mi šutiraš stolicu? Stvarno mi to smeta.“ Ne treba da budete previše glasni, kako ne biste suviše smetali okolini, ali je dobra ideja da budete taman toliko glasni da vas sasvim sigurno čuju i roditelji nemirnog mališana i bliža okolina. Tako činite verovatnim da neko iz okoline pogleda šta se dešava, i da se roditelji osete dovoljno izblamirano da bi reagovali i barem pokušali da smire dete.
Opisana taktika bi trebalo da pomogne. Neće uvek biti uspešna, nekada će vas i dete i njegovi roditelji ignorisati, ili se čak može desiti da vam roditelji kažu nešto uvredljivo. Ipak, vredi probati. Preostale opcije su podjednako učtiva molba roditeljima (umesto detetu) ili, ako molba ne pomaže, žalba redaru – ni u tome nema ničeg neučtivog, a može vam pomoći da vam nemirno dete ne smeta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com