Nije retkost da se žene žale da im muškarci ne pomažu oko dece, da se ne angažuju dovoljno oko njih. Taj problem u nekim porodicama zaista postoji, ali nije teško izvesti da do njega uopšte ne dođe, ako se otac od samog početka uključi.
Problem je što često, nakon porođaja, gotovo svu brigu o detetu preuzme majka, i čak i ne pokuša da supruga uključi u to. Ona je na porodiljskom bolovanju, pa ima vremena da se bavi detetom, on radi, pa nema vremena… Često se desi da se muškarac baš i ne otima oko toga da se brine o detetu, jednim delom zato što bude umoran nakon posla, a drugim delom jer se boji da to traži – boji se da bi mogao da povredi bebu, tako sićušnu i bespomoćnu, vidi svoju suprugu kako sve uvežbano obavlja pa neće da je ometa. Rezultat takvog ponašanja mladih roditelja neretko bude da otac, zbog izostanka kontakta s detetom, ne uspe da se za njega nešto posebno veže i da se supružnici udalje jedno od drugog jer se majka vezuje za bebu, a otac ne.
Kao što smo već rekli, postoji veoma jednostavan način da se problem predupredi, a to je da otac od samog starta bude uključen u brigu o detetu. Naravno, ako on radi, a majka je, barem dok joj traje porodiljsko, kod kuće, ona će se više brinuti o detetu, ali otac može uveče da okupa bebu (ako se baš boji da to radi, može majka da je okupa a otac da je obriše), može i on da je drži na rukama, da je uspavljuje… Beba se tako navikava i na očev glas i dodir, ne samo na majčin, pa se i tati raduje jednako kao i mami. Jednom kad beba počne da jede iz flašice, mama može da pripremi hranu, a bočicu može i tata da drži i da hrani bebu, i tako redom.
Na ovaj način od samog starta se stvara bliskost između oca i deteta, bliskost koja se s vremenom razvija i obezbeđuje da cela porodica bude srećna. Plus, partneri ne samo što se ne udaljuju jedno od drugog zbog deteta već ih zajednička briga o bebi dodatno zbližava. Krajnji rezultat? Vesela porodica u kojoj ima puno sreće i smeha, u kojoj se svi vole i svi su međusobno bliski.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com