Svako treće dete širom sveta ima koncentracije olova u krvi u nivoima koji mogu dugoročno naštetiti zdravlju, otkrila su nova istraživanja.
Oko 800 miliona dece i mladih ljudi ispod 19 godina verovatno će imati nivo olova u krvi iznad ili iznad 5 mikrograma po decilitru (5 mg/dl), navodi se u izveštaju koji prenosi Gardijan.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ne postoji bezbedan nivo izloženosti olovu, jer čak i u veoma niskim koncentracijama deluje kao opasan toksin, ali nivoe iznad 5 mg/dl američki centri za kontrolu bolesti smatraju razlogom za akciju.
Nalazi iz istraživanja Instituta za zdravstvenu metriku i procenu, koje je objavio Unicef, ukazuju na trenutne opasnosti za decu od olova, koje se već decenijama ne koristi u benzinima, bojama i vodovodnim cevima.
„Ovo je apsolutno šokantna brojka“, rekao je Nikolas Ris, politički stručnjak u Unicefu i autor izveštaja.
„Znamo već dugo za otrovnu prirodu olova, ali nismo znali koliko je ona rasprostranjena i koliko dece je pogođeno“, dodaje Ris.
Olovo je snažan neurotoksin i velika izloženost tom metalu može izazvati smrt, dok niži nivoi izazivaju simptome u rasponu od bola, povraćanja i napada do problema u razvoju, mentalnih teškoća i poremećaja raspoloženja, navodi Tanjug.
Niži nivoi takođe mogu izazvati prerano rođenje dece.
Odakle olovo i zašto su deca ugrožena?
Loše reciklirani olovni akumulatori, elektronski otpad, rude i farba glavni su izvori trovanja, navodi se u izveštaju.
Stručnjaci ukazuju i na činjenicu da je dečji unos hrane, tečnosti i vazduha i do pet puta veći od onog kod odraslih, ukoliko se poredi prema telesnoj težini.
„To znači da oni mogu da apsorbuju više ovog snažnog neuortoksina ukoliko je iscureo u zemlju i vodu ili se raširio po vazduhu“, kaže se u izveštaju.
Olovni akumulatori su jedan od glavnih uzroka trovanja olovom. Ako se bezbedno odlažu, ne predstavljaju veliki rizik, ali u mnogim zemljama oko polovine takvih akumulatora se reciklira bez primene mera predostrožnosti.
Kada se to dogodi, velike količine olova i jedinjenja olova se izlivaju, trujući ljude koji dolaze u kontakt sa tečnim i čvrstim proizvodima, a tom prilikom dolazi i do višegodišnje kontaminacije zemljišta.
Sledeći uzrok trovanja olovom je upotreba određenih olovnih jedinjenja koje se koriste kao konzervans ili pojačivač boje za začine za hranu.
Deca u zemljama u razvoju takođe su u riziku, posebno zbog starih vodovodnih cevi, boja koje sadrže olovo i zagađenog zemljišta.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com