Činjenice govore da su roditelji preokupirani poslom i drugim obavezama i da sve manje vremena provode sa svojom decom.
Druženje sa decom najčešće se svodi na vreme provedeno dok ih vodimo ili vozimo do škole i natrag ili na neku vannastavnu aktivnost. A da li i tada imamo vremena da popričamo sa njima ili sednemo negde u kafić, poslastičarnicu ili na klupu u parku, pojedemo ili popijemo nešto zajedno i razgovaramo bez uključenog mobilnog telefona ili bez nekog elektronskog uređaja?
Zašto treba više vremena provoditi sa decom?
Zato što ćete ih tako vasiptavati, usmeravati i saslušati (što je veoma važno) i videti da li imaju nekih problema koje možda ne stignu da vam iznesu.
Treba da budemo svesni koliko često nas „život“ odvlači od „investiranja“ vremena u porodicu i decu. Većina ljudi je danas zauzeta, a veći deo dana smo rastrzani između raznih prioriteta. Da li ćemo odgovoriti na vreme e-poštom, da li ćemo platiti neke račune, da li ćemo planirati vikend ili odmor ili treba da se družimo sa svojom decom?
Da li imate određeno vreme za porodicu i druženje sa decom?
Ekrani i monitori nam uzimaju previše vremena. A naša deca takođe „imaju neke obaveze“: imaju mobilne telefone, povlače se u „svoje ekrane“, kao i uobičajene stvari dece: domaći zadatak, trening, projekti, prijatelji, a lista se nastavlja…
Danas porodični život kao da popušta pred silama koje nas razvlače u različitim pravcima. Da li to što smo svi stalno „u pokretu“ ima smisla? I što je najvažnije, da li je zaista sve to dobro za nas i našu decu?
Postoji puno istraživanja koja su pokazala da, u stvari, našoj deci treba upravo suprotno: njima je potrebno porodično vreme, mir i tišina.
Američka akademija za pedijatriju objavila je rezultate nekih istraživanja gde se pokazalo da je nestrukturirano igranje dragoceno za mozak u razvoju dece, a druga istraživanja pokazuju da porodično vrieme, poput obroka i zajedničkih porodičnih aktivnosti, može smanjiti rizik od depresije, pa čak i rizik od zloupotrebe psihogenih supstanci.
Važnost zajedničkog porodičnog vremena veća je od vremena provedenog ispred mobilnog uređaja, raznih TV emisija ili društvenih mreža, pa se tako treba i ponašati.
Najnovijim podaci pokazuju da je do 25% tinejdžera doživelo anksioznost i da odmor, igra i porodično vreme postaju sve važniji. Kad više vremena provodimo sa decom i sa njima se više igramo ili šetamo, ne samo da stvaramo zabavne uspomene već se i zbližujemo – ali mi tada zapravo ulažemo u njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Kako da to uradimo u našem ludom životu?
Evo nekoliko saveta stručnjaka:
1. Planirajte po kalendaru kada ćete se družiti i imati neke zajedničke porodične aktivnosti. Sve ostalo pomerite da vas ne bi remetilo u tome što ste isplanirali i dogovorili sa decom. To će takođe biti garancija da ste vi i porodica posvećeni tome. Za to vreme možete igrati igre (šah, karte, „ne ljuti se čoveče“, monopol, slagalica, šetnje, fudbal, košarka, izleti…) – samo pokušajte da ne uključite ekrane. Bez ekrana je verovatnije da ćete i razgovarati otvoreno sa decom i saznati o čemu razmišljaju vaša deca i imaju li neke „skrivene“ probleme.
2. Samo recite ponekad ne. Da li vaše dete zaista treba da ide na tri rođendana tokom jednog vikenda? Iako su rođendani zabavni, to su obično bučni, aktivni događaji. A ponekad detetu za vikend treba malo odmara kod kuće kako bi se opustilo ako je imalo vrlo napornu sedmicu.
3. Iskoristite prilike da provedete vreme sa svojim decom. Da li je to poseta nekoj utakmici ili sportskom događaju, pozorištu ili izlet do šume ili parka? Kako bi bilo da ostanete u kući ako stalno jurcate i napravite zajedno neke kolače ili radite taj naučni eksperiment (projekat…) koji su sin ili ćerka dobili u školi?
Ravnoteža
I zapamtite: veoma je važno pronaći ravnotežu u prioritetima i ponekad „stati na loptu“ i razmisliti šta činiti, šta je bitno, a šta hitno.
Uzimanje vremena da se odmorite i opustite pomoći će vam da održite zdrav odnos sa decom, što će i vama i deci na kraju omogućiti kvalitetno vreme!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com