BEOGRAD – Knjiga istoričara Dušana Nikodijevića „Jasenovac, između broja i žrtve“, u izdanju beogradskog Muzeja žrtava genocida, predstavljena je danas u Narodnoj biblioteci Srbije.
Promocija je organizovana povodom Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, kada su 21. oktobra 1941. godine izvršena masovna streljanja u Kragujevcu, kao i povodom Dana sećanja na 22. april 1945. godine, kada je izvršen proboj poslednjih zatočenika Jasenovca.
Knjiga, koja se bazira na svedočenjima preživelih zatočenika i logoraša Jasenovca, i na osnovu čijih je iskaza autor sačinio elaborat, navodi podatke o minimalnom i maksimalnom broju žrtava, a u izvesnom smislu baca novo svetlo na dosad prezentovane podatke o broju žrtava Jasenovca.
Autor i istoričar Dušan Nikodijević rekao je da je knjiga plod četvorogodišnjeg istraživanja i da se samo rukovodio željom da treba istražiti prošlost onako kako se zaista desila.
Kaže da je nastojao da sagleda i srpsku i hrvatsku perspektivu, ali da nema srpske ili hrvatske istine, već da je istina samo jedna.
Nikodijević je dodao da su svedočanstva nepouzdana kao izvor, te da nisu istraženi svi dostupni dokumenti, već je uzet u obzir samo jedan broj objavljenih izvora, ali da je objavljivanje podataka neophodno „kako bismo se približili istini i bili od pomoći budućim istraživačima“, napomenuvši da se jedan broj kolega nije složio sa njegovim metodološkim radom.
Rezultati do kojih je došao, kako kaže, pominju najmanje 99.370 žrtava do 208.346, koliki je maksimalni broj stradalih u kompleksu logora Jasenovac – Stara Gradiška.
Nikodijević napominje da nije uzimao u obzir nacionalnu pripadnost žrtava.
Koliko god procene od nekoliko stotina hiljada ili čak od preko milion žrtava deluju nepouzdano i preterano, ni izvori na kojima je zasnovana ova studija se ne mogu uzeti pouzdano, dodao je.
„Ovo je prilog proučavanju broja žrtava u koncentracionom logoru Jasenovac“, zaključio je autor knjige.
Istoričar Predrag Marković rekao je da ga je knjiga „utešila“, te da na svojevrstan način govori o „diletantskoj prirodi srpske istoriografske kulture“.
„Jasenovac je nesporno, kao i genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, jedno od najstrašnijih mesta u našoj istoriografiji. Ali, koliko ima sinteza i monografija na tu temu? Kakva smo mi to naučna zajednica? Ima publicističkih radova, ali koliko ima ozbiljnih naučnih radova?“, upitao je Marković, dodajući da je „sreća da imamo Muzej žrtava genocida“.
Marković je naveo da je u višku neproverenih informacija, i manjku akademskih radova, knjiga ohrabrujući izuzetak.
Prema njegovim rečima, autor je rekonstruisao stratišta po godinama i po svedočanstvima zatvorenika, što, kaže, predstavlja neobično težak zadatak.
Istoričar Srđa Trifković naveo je da procene broja civila, koje potpadaju pod kategorije genocida, predstavljaju veliki izazov za istraživače, što nije samo metodološki problem, jer „širom sveta pokušaji da se utvrde brojevi stradalih vode u minsko polje sa ogromnim političkim nabojem“.
„Ustaše su pobile oko 300 hiljada srpskih civila. Nešto preko trećine tog broja je isprva ubijeno u logorima za uništenje – Gospić, Jadovno, Pag, a kasnije u Jasenovcu – Stara Gradiška. Dakle, jedna šestina Srba koji su živeli na teritoriji NDH u vreme njenog proglašenja pobijena je samo zbog svog identiteta i vere“, istakao je Trifković.
Izneti podaci biće povod za gnev, kako je kazao, „‘velikih Srba’, kojima je to malo“.
„Nije li već dovoljno strašan zločin i bez numerološke grandomanije“, upitao je Trifković, dodajući da takvi glasovi ruše kredibilitet srpske strane i ometaju prezentaciju istine.
„To je jednako štetno kao i pokušaji hrvatskih revizionista da te brojeve minimalizuju“, dodao je on.
Istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić-Mišina najavio je da će do kraja godine, tačnije 19. decembra, u okviru produkcije dokumentarnih filmova Muzeja, biti prikazan film o Jasenovcu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com