Mnogima se desilo da im neka veza ne uspe, a onda stalno iznova razmišljaju o tome da je zapravo moglo da im uspe, šta bi bilo da im je uspelo… Želja za takvim razmišljanjima je razumljiva, ali preterivanje donese samo bol i ništa pozitivno.
Bili ste zajedno neko vreme, i lepo vam je bilo. A onda se veza okončala. Nije tu bilo neke teške svađe, niko nikog nije prevario, niko nikome nije radio iza leđa… Samo voljena osoba više nije htela da bude u vezi s vama – i ostavila vas je. Vi ste i sami svesni grešaka koje ste pravili, svesni ste da voljenoj osobi nije bilo lako s vama, možda nekad ni vama nije bilo lako s njom, ali uprkos svemu mislite da je veza mogla da vam uspe. Da ste mogli da ostanete zajedno.
Mnoge nekad obuzmu ovakve misli, i to je normalno. Međutim, i dalje ostaje činjenica da veza nije uspela, i da postoji razlog zbog kojeg nije uspela. Sad možete nastaviti sa svojim životom, ili možete pokušati da sa starom vezom počnete iz početka (nekad uspe, nekad ne). A možete i da sve vreme provodite u sanjarenju tipa: "Šta bi bilo, da je bilo", što vas nikuda ne vodi. Zapravo, vodi vas u otvaranje starih rana i u novi bol, i istovremeno vas sprečava da nastavite sa svojim životom, jer dokle god svoje vreme okupirate takvim razmišljanjima, vi ne živite svoj život, živite delom u prošlosti, a delom u nekakvim nagađanjima. A vreme prolazi, i vaš život prolazi pored vas.
Jeste, šteta je što neka lepa veza nije uspela – ali to niti je kraj sveta niti je kraj vašeg života. Niste sada zauvek zakopani, izuzev ako sami sebe ne zakopate beskrajnim premišljanjima o onome što je moglo da bude. Svakako, treba odbolovati kraj lepe veze – ali nakon toga treba i nastaviti sa svojim životom, jer se to obično pokaže mnogo lepšim i zdravijim od življenja u prošlosti i davljenja u samosažaljenju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com