Većina voli da se potencijalnom partneru ili partnerki pokaže u najboljem svetlu, i to je sasvim normalno; međutim, neki od njih se u tom predstavljanju zadrže samo na rečima, koje uopšte ne potkrepe delom – a ako su vešti na rečima, to ume da prođe nezapaženo.
Tako, ima onih koji će reći da prosto obožavaju da razmaze voljenu osobu, da je tretiraju kao princezu, pruže joj kraljevski tretman, ugađaju joj… Kasnije to budu osobe koje puno pričaju o tome da vole partnera ili partnerku, ali, u suštini, ničim to zaista ne pokažu – ne pomognu partneru ili partnerki kad im je to potrebno, ne pruže im podršku (nekada uz izgovor: "Možeš ti to sam/sama, verujem ja u tebe", čak i kad je krajnje očigledno da je pomoć neophodna), bave se onim što njima prija, a ako to ne prija i partneru ili partnerki, neretko im uspe da ih navedu da misle da su sami krivi za to.
Šta učiniti? Obratiti što više pažnje na to šta osoba s kojom ste konkretno radi. Ispunjava li obećanja? Da li vas podržava? Šta je to sve što radi za vas, ne za sebe (postoji i obrnuta varijanta, ona da se neko "polomi" oko voljene osobe, ali ne ume s rečima, pa se voljena osoba oseća zapostavljeno jer su joj reči važne)? Nije teško biti jak na rečima – tako neko može da vam obeća da će vam pokloniti Pančevački most i da ćete se onda obogatiti od naplate mostarine – šta neko čini i koliko su njegova/njena dela usaglašena s rečima je znatno bitnije.
Po istom principu, kada pokušavate nekog da impresionirate, dobro bi bilo pokazati se i na delu, ne samo na rečima. Obećati lep izlazak, recimo, a onda se pojaviti sa sat vremena kašnjenja, ume jače da razočara nego da niste obećali ništa, plus i ne doprinosi izgradnji poverenja, a bez međusobnog poverenja nema ni veze.
Lepe reči su veoma bitne, mogu puno da znače, i treba ih izgovarati. Ipak, treba ih potkrepiti i delima – tek tada je u pitanju "ono pravo".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com