Poznato je da žena ne može celog života da rađa decu, već samo tokom reproduktivnog perioda, a i tada postoji više i manje povoljno vreme. Ređe se spominje da i muškarci imaju neku vrstu „biološkog časovnika“ – mada muškarac može čak i u dubokoj starosti da začne dete, šanse da će dete biti zdravo znatno su veće ako je reč o mlađem muškarcu. Ipak, ne treba paničiti.
Odmah da kažemo, kako ne bi bilo zabune: „ne treba paničiti“ ne znači da je poželjno odlagati rođenje deteta do poslednjeg mogućeg trenutka, jer je u kasnijim godinama šansa za začeće manja, a šansa za rođenje deteta s nekim poremećajem veća. Smatra se da je dobro vreme za zdravo dete i zdravu mamu negde između dvadeset četvrte i dvadeset sedme majčine godine (poželjno je i da je muškarac sličnih godina, bar što se biologije tiče). Naravno, mogu roditelji da budu i mlađi i stariji, pa da opet imaju zdravu decu. Ipak, sve bez panike.
Problem o kome ovaj tekst govori je sledeći: žena od trideset-i-nešto upozna, najzad, muškarca koji joj se jako dopada i s kojim želi dete. Taj muškarac je nekoliko godina mlađi od nje, moguće mlađi i od trideset. Ona baš želi dete i smatra da joj biološki časovnik otkucava, dok on za očinstvo psihološki još uvek nije spreman. I ona počinje s panikom i s pritiskom na svog dragog – a on u tom trenutku, mada je voli i želi da bude s njom, jednostavno ne želi decu.
U ovakvoj situaciji problem zapravo nije biološki, već psihološki – ona baš želi da postane majka, a on ne želi da postane otac. Što se biologije tiče, ona ima, u principu, barem još desetak godina tokom kojih bi mogla da zatrudni, ali ona ne želi da zatrudni kroz nekoliko godina, želi dete odmah. Pošto je i muškarcu poznato koji je reproduktivni period žene, njeno pritiskanje da joj otkucava „biološki časovnik“ neće izazvati reakciju kakvu ona želi, već će pre imati kontraefekat na njega – shvatiće celu stvar kao da ona pokušava da ga natera na nešto što on u tom trenutku ne želi i za šta se ne oseća spremnim.
Šta žena da učini u takvoj situaciji? Tu je veoma teško dati savet, jer se nekada čak desi da, mada pritisak na nešto što se ne želi u principu nije dobar, ona nastavi da pritiska, on preko volje pristane, a kada se bepče rodi, bude sav srećan zbog toga i bude mu drago što je ona insistirala. S druge strane, dešava se da ona insistira, on nekako pristane, a kad se dete rodi, shvati da definitivno nije spreman da bude otac, pa ili zanemaruje očinske obaveze ili napusti porodicu.
Ono što bi moglo da ima efekta jeste da žena sačeka još neko vreme – oko šest meseci, recimo – i da tokom tog vremena ne vrši nikakav pritisak na svog dragog, samo da mu stavi do znanja da želi da imaju decu. Ako on ni nakon tog vremena jednostavno ne želi decu, a ona ih i dalje jako želi, i to odmah, ženi ostaje da razmisli da li želi da ostane u vezi u kojoj, očigledno, u tom trenutku njih dvoje žele veoma različite stvari, ili bi joj bolje bilo da se civilizovano rastanu i da potraže partnere s kojima će deliti iste ciljeve kad se o nečemu tako bitnom radi. Da ponovimo – bez panike, već uz razumevanje da njih dvoje jednostavno žele različite stvari.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com