Nekada je veliki problem za pokušaj flertovanja, pa i za komunikaciju uopšte, muško-žensku ili neku drugu, strah od promašaja. Ukoliko je ikako moguće, na taj strah bi trebalo zaboraviti ili ga ignorisati, jer može da onemogući bilo kakvu komunikaciju.
Naravno, (skoro) svakom je stalo do toga kakav će utisak ostaviti na sagovornike. To je normalno i to je u redu. I nervoza, ako baš i niste navikli da ste u društvu, ili ako se osećate nespretno i zbunjeno u prisustvu suprotnog pola, sasvim je normalna. Ono što napravi problem jeste kada je strah toliko jak da sebi u startu zacrtate da ćete sigurno u toku razgovora napraviti budalu od sebe pred svima, da će se sigurno nešto loše desiti, da ćete sigurno nešto „lupiti“… Kad sebe ubedite u to, vrlo je verovatno da će se nešto slično zaista i desiti – makar u vašoj glavi (verovali ili ne, uopšte nije isključeno da vam se čini da čudno govorite, da se osećate isprepadano, da se pitate šta li će svi misliti o vama kad se ponašate toliko smušeno, a da zapravo okolini delujete sasvim normalno, što vam potvrdi i prijatelj koji je sve vreme stajao pored vas a vi ga kasnije pitate da li ste delovali čudno).
Jedan deo tog straha čini i to što imate neka očekivanja od razgovora s određenom osobom (recimo, muškarcem ili ženom koji vam baš izgledaju interesantno i kao da bi mogli jako da vam se dopadnu). Zato bi strah mogao da bude ublažen time što ćete sebe navići na to da se upuštate u razgovor s osobama koje vam deluju zanimljivo, ali bez ikakvih očekivanja – da kažete sebi da razgovarate s njima zato jer želite da razgovarate s njima, i to je to. Kad nema očekivanja koja valja ispuniti, teško da može da bude promašaja.
S vremenom, kad se naviknete na to da pričate s osobama suprotnog pola samo zato što vam se priča s njima, bez obzira na to da li bi to moglo da se razvije u nešto, činićete to sve češće i sa sve manje straha – a kako vi budete opušteniji, tako ćete se i sagovornicima više dopadati, pa će promašaji zaista biti retki.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com