Kada se priča o dugim vezama i o braku, često se spominje da ljudi moraju biti voljni da načine kompromise, da je neophodno da imaju slične stavove prema stvarima koje su im bitne, ali je veoma bitno i da među njima postoji strast, "varnice", "hemija", jer ni bez toga brak neće opstati, odnosno, eventualno će opstati kao neka vrsta poslovne zajednice.
Svakako da će biti potrebno da se vas dvoje dobro slažete, da ste u stanju da živite zajedno, da sarađujete. Ali, bez strasti, mogli biste isto tako da budete brat i sestra koji žive zajedno ili cimeri – i onda bi vas pre ili kasnije strast prema nekome sa strane ili odvukla na tu stranu, ili biste bili nesrećni u životu bez strasti, životu ispunjenom frustracijom.
Neki kažu da posle izvesnog broja godina provedenih u braku strast nužno opadne, ali nije tako, ne u svakom braku. Pod pritiskom svakodnevnih obaveza, sasvim je moguće, pa i verovatno, da ne poželite da skinete voljenu osobu svaki put čim je vidite, ali bi želja da "navalite jedno na drugo" morala bar povremeno da postoji – u onim brakovima koji opstanu na duže staze, i koji ostanu srećni na duže staze, ta želja se zadrži; partneri i dalje strastveno žele jedno drugo. To što i dalje imaju strastven seks neće učiniti da problemi nestanu sami od sebe, ali će im pomoći da probleme prebrode i da ostanu zajedno.
Dešava se da se ljudi venčaju s nekim prema kome ne osećaju strast zato da ne bi više bili sami, ili radi materijalne sigurnosti, ili zato "jer im je vreme", ali u takvim brakovima ne bude sreće. Možda opstanu, uz rezigniran stav da to tako ide, ali sreće ne bude.
Nekada se desi i da strasti između njih dvoje ne bude odmah, već da se vremenom razvije – ali valjda ni u brak neće ući odmah, već nakon nekog vremena, kad zaista smatraju da je to osoba s kojom žele da podele ostatak života. I tada bi bilo dobro da tu bude i "varnica", "hemije", strasti, inače bi to provođenje ostatka života zajedno moglo da se pokaže krajnje frustrirajućim.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com