Puno se priča o tome kako je dobra komunikacija neophodna za lepu vezu, kako bez dobre komunikacije veza ne može da opstane. I to je tačno, samo što se neretko zaboravlja da u dobru komunikaciju ne spadaju samo dugi, sadržajni razgovori – ili razgovori uopšte.
Kaže se da dela govore glasnije od reči, i to je tačno. Svako može da kaže da vas voli, da mu je stalo do vas, da brine o vama… I da to budu prazne reči, da to ne znači ama baš ništa. Ukoliko želite da se zbližite s voljenom osobom, da razvijete međusobnu bliskost, da vratite bliskost u vezu iz koje je počela da nestaje, nemojte počinjati razgovor o tome kakvu ste gnjavažu imali na poslu, o tome šta su deca radila, o tome da u vašoj vezi postoji problem. Umesto toga, učinite nešto. Nasmešite se voljenoj osobi, zaljubljeno je pogledajte, dodirnite je, mazite se s njom, ušuškajte se zajedno na kauču, poljubite je… Ne morate da kažete ni reč kako bi se među vama produbila bliskost.
Prihvatite tišinu koja ponekad nastane. I više od toga, prigrlite je. Strašno je naporno kad neko oseća da stalno mora da bude razgovora, kad neko ne može da podnese tišinu. Često je najlepše s onom osobom s kojom možete zajedno da ćutite, s kojom nije neophodno večito o nečemu brbljati. Pominje se neprijatna tišina u razgovoru; ali ona je neprijatna samo ako je vi ili voljena osoba kao takvu osećate. To što u nekom trenutku nijedno od vas nema ništa posebno da kaže ne znači da nešto nije u redu, niti da se treba prisiljavati na razgovor.
Recite više – uz manje reči. Pažljivo birajte reči koje ćete izgovoriti, nemojte samo brbljati tek da nešto kažete, jer takvim brbljanjem samo odbijate voljenu osobu od sebe, ne zbližavate se s njom. Kažite samo ono što zaista mislite. Pre nego što progovorite, upitajte se da li će vas ono što ćete reći zbližiti ili razdvojiti. Naravno, ovu stavku ne treba baš bukvalno shvatiti, niti je moguće primeniti je svaki put kad o nečemu razgovarate s voljenom osobom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com