Raskidi su uvek bolna stvar, tu su uvek osećaji gubitka i neuspeha. Ono što se prilikom raskida zaboravlja jeste to da je to bolno i za onoga ko ostavlja, a ne samo za ostavljenu stranu. Zaboravljanje na tu činjenicu može da dovede do toga da onaj koji ostavlja bude dodatno povređen.
Zamislite sledeću situaciju (sasvim je moguće da ste bili u njoj i da je zamišljanje sasvim lako): veza ne ide, pa ne ide, i shvatili ste da više ne volite partnera ili partnerku. Više vam nije ni stalo do toga što je gomila stvari u vezi loša – samo želite da okončate vezu. To i učinite, trudeći se da ne budete grubi. A onda počinje.
Prijatelji vašeg partnera ili partnerke biće, naravno, na njegovoj ili njenoj strani, pružati im utehu, tvrditi da vi ionako niste bili vredni tako divne osobe. Za većinu takvog teksta nikada nećete saznati, ali ponešto se može desiti da čujete (preko telefonske sekretarice, recimo, koju preslušate poslednji put pre nego što odete). Ako su vaš partner ili partnerka bili simpatični i vašim prijateljima, roditeljima i slično, i od njih ćete dobiti barem prekorne poglede, ako ne i prekorne reči. Pri tom svi zaboravljaju da ni vama nije lako, da i vas boli.
Kada vas ostave, makar možete da se razbesnite na osobu koja vas je ostavila i da tu osobu, makar u sebi, optužujete. Ovako, osećate se bedno i usamljeno. Pitate se da li je krivica ipak do vas, zašto niste uspeli da nastavite da volite, da li ste mogli drugačije da postupite, da li je vezi ipak bilo spasa. O tim stvarima ste razmišljali i pre raskida i činilo vam se da ste doneli konačnu odluku, ali nakon što je čin izvršen, sumnje i dalje ostaju, kao i osećaj krivice. Povrh svega, sami ste sa svim tim osećanjima.
Šta učiniti kad ste u takvoj situaciji? Ako vas drugi optužuju da ste „zlica“ ili „negativac“, zamolite ih da prestanu s tim – ako ne prihvate, izbegavajte ih neko vreme, dok se ne naviknu na novonastalu situaciju. Posvetite se sebi koliko god možete, uživanjima koja će vam skrenuti misli s gubitka (jer ste i vi na izvestan način izgubili voljenu osobu).
Ako znate nekoga ko je raskinuo, potrudite se da im ne zamerate. Niste obavezni da ih podržavate ako ste baš uvereni da nije trebalo da raskinu, ali ako ste u takvom uverenju, potrudite se makar da budete dalje od njih. Nije im lako, a zaista ništa pozitivno nećete učiniti ako ih prekorima naterate da se osećaju još gore – stvar (tuđa privatna stvar) je završena, ništa se tu više neće promeniti i ako iz nekog razloga niste u stanju da pružite podršku, makar nemojte nanositi dodatni bol.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com