Nije nikakva retkost da se partneri (bračni ili vanbračni) u sukobu ponašaju kao da je glavno da pobede voljenu osobu, da dobiju bitku s njom, i potpuno zaboravljaju da u takvoj situaciji "pobeda" ništa ne znači i da, čak i ako jedno od njih dvoje "dobije", oboje gube kao par.
Mnogo je onih koji se u sukobu "ubiju" od dokazivanja da su oni u pravu, a da ono drugo greši, i neće da odustanu sve dok ono drugo ne prizna grešku – a to drugo obično smatra da je u pravu, a čak i ako u sebi misli da greši, uglavnom ne želi to da prizna. Onda se sukob nastavlja, od sitnice se napravi "krupnica", dođe do vikanja, treskanja vratima i posuđem, nekada i do prekida komunikacije dok ono drugo ne popusti. A čak i ako do popuštanja dođe, sukob nije stvarno rešen, pa će ubrzo ponovo izbiti, tako da i onaj ko je u sukobu "pobedio" time ništa ne dobija, a veza među partnerima postaje sve slabija i vremenom propada. I "pobedniku" ostaje samo da kaže: "Eto, rekao/rekla sam da ovako ne ide", ili nešto te vrste. To što vam se mračna predviđanja obistine i sebi možete da kažete da ste u pravu tada ne bude nikakva uteha.
Sukob nije takmičenje. Cilj sukoba ne bi trebalo da bude nadjačavanje, pobeđivanje onog drugog, jer ste u istom timu, niko tu ne treba da gubi; ako jedno izgubi, u suštini gubite oboje. Znatno je efikasnije zajednički raditi na rešavanju problema, jer ako ga ne rešite, čak i ako "pobedite", ništa niste uradili. U žaru sukoba nije uvek lako setiti se toga; svako tada želi da pobedi i time okonča sukob. Ipak, vredi potruditi se, kao prvo, da zaustavite taj žar (ako je potrebno, i time što ćete malo prošetati dok se ne smirite ili raditi nešto drugo što vas umiruje), a zatim da vidite šta je tu stvarno problem i rešite ga. Nekad čak nije ni neophodno rešavati bilo šta, jednostavno se ne raspravljate oko toga i stvari kasnije dođu na svoje mesto.
U sukobu među partnerima, ili oboje dobijate, ili oboje gubite. Dajte sve od sebe da oboje dobijete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com