Na početku poznanstva s osobom koja vam se čini kao potencijalan partner ili partnerka obično dolazi do razgovora, to jest, do ćaskanja, prilikom kojeg želite da ostavite dobar utisak ali i da saznate što više o toj osobi. Evo nekih korisnih pravila za umešno ćaskanje.
Ma koliko to moglo da vam deluje simpatično kod nekih parova koji su već dugo zajedno, nije dobra ideja da završavate rečenice osobe koju pokušavate da upoznate. Možda će vama izgledati kao da vas to zbližava s tom osobom, već se osećate kao srodna duša s njom, prosto slutite šta će reći i nadovezujete se na to – ali ta osoba će osećati da joj ne dopuštate da kaže ono što ima. Čak i ako vam je intuicija zaista takva da možete da predvidite svaku sledeću reč svog sagovornika, pristojnost nalaže da ih saslušate.
Isto tako, loša je ideja požurivati sagovornika s pričom – steći će utisak da ih ne slušate, već da samo čekate na svoj red da kažete nešto. Možda i izgarate od želje da im kažete sve i svašta, ali treba i njih pustiti da kažu svoje, sopstvenim tempom.
Ljudi vole da pričaju o sebi, ali je ipak dobro znati razliku između postavljanja pitanja i ispitivanja. Dok ste tek na početku poznanstva, nije dobra ideja ni postavljati previše intimna pitanja, ma koliko ih dobro zamaskirali.
Dobar način za opuštanje sagovornika jeste da postavljate pitanja koja navode na dalju priču, što, između ostalog, znači da ako vam kažu da su poslom putovali u Kuvajt, ne treba odmah da im ispričate da imate poznanika čiji je otac umro od neke boleštine koju je „zaradio“ u Kuvajtu.
Dobra je taktika i da postavljate pitanja na koja ne može da se odgovori sa „da“ ili „ne“. Dakle, umesto „da li voliš to-i-to?“, bolje pitanje bi bilo „zašto voliš to-i-to?“.
Podrazumeva se, pričaćete i o sebi, odgovaraćete i na pitanja o sebi. To ne znači da ste dužni da odgovorite na bilo šta na šta ne želite da odgovorite (baš kao što ni vaš sagovornik to nije dužan). Nemojte izmišljati; ljubazno se nasmešite i odbijte da kažete ono što ne želite.
Nije neophodno da se trudite da prekinete tišinu. Ima onih koji će namerno praviti stanku u razgovoru da bi videli vašu reakciju. Zato, ako ste rekli ono što ste (za taj trenutak) hteli, slobodno ćutite i čekajte da vaš sagovornik progovori.
Razume se, ovo nisu pravila kojih se morate slepo pridržavati. Mogu da se pokažu korisnim, ali je ipak na vama da procenite situaciju i, shodno toj proceni, da li je neko od ovih pravila primereno za tu priliku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com