“Dok se nismo venčali sve je bilo savršeno”, rečenica je koju često izgovaraju partneri u procesu razvoda.
Kada im postavite pitanje kako je doneta odluka o stupanju u brak, većina odgovori pitanjem: “Zašto je to sada važno?”
Ako ste prepoznali trenutak stupanja u brak kao prekretnicu odnosa, treba da istražite, šta se tada dogodilo. Verovatno ste i tada dobijali upozorenja koja niste primetili ili ste verovali da će sam čin stupanja u brak dovesti do toga da sve bude u redu.
Ovo su neki od motiva za stupanje u brak koji su kasnije prepoznati kao pogrešni:
- Ostala sam u drugom stanju bez dogovora sa partnerom da li i on želi potomstvo.
- Oženio sam se jer je bila ružnjikava, ali bogata.
- Bežala sam od roditelja, a sad mi treba njihova podrška.
- Nije hteo brak, ali sam mislila predomisliće se.
- Imam strahove i prija mi da me neko vodi kroz život.
- Bili su mi potrebni papiri za odlazak u inostranstvo.
- Biološki sat mi otkucava.
- Mislila sam da me to više niko neće pitati.
- Mislio sam da je volim.
- „Daj da se skrasim i život ugasim!“
Do predloga o bračnom životu možda niste došli zajedno, dogovorom i željom. Dozvolili ste da vas vodi neki razlog koji nije dovoljan za brak. Ono što je neminovno jeste da će se vremenom taj razlog potrošiti. Da bismo ispravili ono što smatramo greškom, moramo da budemo iskreni prema sebi i grešku priznamo. Time sebi i odnosu dajemo novu šansu da uspe.
Često se odlučujemo za zajednički život ili brak očekujući da će rešiti i naše lične probleme.
Ovo su neki od najčešćih motiva za brak koji kasnije mogu biti i povod za razvod.
Brak je bio sledeći “logičan događaj” u našem životu
Poznajete se od detinjstva. Par ste već godinama. Razgovarate o tome kakvu ćete kuću imati i kako će vam se zvati deca. Roditelji partnera vas obožavaju. Sve češće vam svi postavljaju pitanje zašto se već niste venčali?
Ako smo rasli i sazrevali u paru, postoji realna opasnost da uopšte i ne znamo ko smo jedno bez drugog. Nikada nismo testirali sebe kao pojedinca, nikada nismo ništa značajno uradili, a da u to nije onaj drugi bio uključen.
Ovakvi parovi mogu da traju, ali se često desi da promenom životnih okolnosti jedan od partnera poželi da sam odrasta . U susretu sa novim ljudima i novim iskustvima pitamo se da li bismo napravili isti izbor kao u ranoj mladosti. Ako jedan od partnera krene u lični rast i razvoj kao pojedinac, a drugi ne shvati šta se dešava, ovakva veza će teško opstati. Onaj ko ne može ili ne želi da se menja neminovno će se osetiti izdano i odbačeno. Biće povređen i patiće. I to onda ne može dugo da traje.
Brak koji “rešava” probleme druge osobe
Jedno drugom ste “sve”. Kad partner ima problem, vi ste jednina osoba koja može da ga razume i pomogne. Oseća se prazno i očajno bez vas, kaže da će umreti ako se rastanete. Imate ideju da ste spasitelj, i to daje smisao vašem životu. Svest o sopstvenom postojanju i svojim životnim ciljevima je po strani. Vi ste dvoje ljudi uplašenih od samostalnog života. Intenzitet odnosa od koga oboje zaviste troši vas previše i odvraća od održavanja prijateljstva sa drugim ljudima i angažovanja oko posla.
U ovakvim odnosima ono čega nismo svesni je da nema ličnog razvoja, da ne postajemo ono što bismo mogli da budemo. Brak stvoren u ovim uslovima biće loš za oboje, jer nijedno nije razvilo samostalnost i sposobnost da odlučuje o bilo čemu.U situaciji kad više nema velikih problema za rešavanje par će osetititi da se udaljava. Da bismo održali odnos najčešće nastavimo da se vrtimo u krugu starih problema. Emocionalno uslovljavanje će neminovno dovesti do trenutka kad će se jedan od partnera osetiti zarobljeno i poželeti da se taj odnos promeni ili prekine.
Neželjena trudnoća kao razlog za brak
Mladi ste ili potičete iz porodica gde je jedno od vas ili oboje, steklo takvo vaspitanje da se u brak ulazi „nevin“. Zaričete se jedno drugom da ćete to poštovati ali ste prekršili zavet i imali seksualne odnose. Iako ste oboje uživali u tome, jaka krivica je pratila zadovoljstvo i smatrate da će stupanje u brak bar malo ublažiti taj osećaj. Ako se još u takvom odnosu desi neželjena trudnoća imperativ braka se nameće kao jedino moguće rešenje.
Ako jedna strana ostane sa tim osećajem da su nam partner ili situacija “upropastili” život, brak će vrlo teško izdržati teret te krivice. Kroz duži vremenski period neminovno će dovesti do sumnji i preispitivanja odluke obe strane.
“Bekstvo” od roditelja u brak
Imate probleme u odnosu s roditeljima. Prema vama su previše strogi i kritični. Imaju probleme sa zavisnošću, a ponekad se dešava i nasilje. Vama je prepuštena briga i odgovornost o mlađem bratu ili sestri. Imate previše obaveza i odgovornosti sa kojima ne možete da se nosite. Ono što vam se čini kao spas je stupanje u brak i stvaranje sopstvene porodice.
U nekim porodicama je teško živeti. Neki roditelji ne znaju kako da vole i zaštite decu. Nije ih niko naučio ili nisu ni imali od koga da nauče. Ponekad je jedini način da preživimo da odemo od kuće. Rani brak sa nekim koga smo tek upoznali ili sa bilo kim ko je voljan da stupi u brak s nama, nije dovoljno dobar temelj za brak. Strah i želja da napustite primarnu porodicu umanjuje mogućnost procene da li će osoba koju smo izabrali zaista biti dobar partner. Lako idealizujemo onoga ko nudi alternative za svakodnevnu patnju.
Šta je bolje rešenje od brzopletog ulaska u brak? Brak izgleda jednostavnije, ali je za lični razvoj mnogo bolje uložiti u sebe, pokušati osamostaljivanje, naći sebi posao. Postavite sebi cilj da u određenom vremenskom periodu stvorimo sebi uslove za samostalan život. Možda je izbor partnera i dobar, ali dajte prvo sebi šansu.
Izbegavanje samoće
Od petnaeste godine ste u nekoj vezi. Završavali ste prethodne veze tako što ste već znali s kim ćete u sledeću. U prekidu ste veze u kojoj vam je partner zamerio da ste previše zahtevni i imate previše obaveza na poslu. Tražili biste novog partnera, ali nemate vremena jer previše vremena provodite na poslu. Ne volite da ostajete sami kod kuće. Osećate se prazno i uplašeno. Ne znate šta da radite sami tokom vikenda. Ponekad pozovete bivšeg partnera i emotivnom ucenom uspete da iznudite viđanje, ali vam to sve ređe uspeva.
Prestravljeni od samoće ponekad napravimo katastrofalne izbore u životu. Ponekad stupamo u brak sa prvom osobom koja pokazuje interesovanje za zajednički život ne bi li konačno izbegli taj strašni strah od samoće.
Brak obezbeđuje partnera u životu, ali ne garantuje da će on/ona biti dobar partner i u zajedništvu. Ponekad se desi da i iz ovakvih motiva sretnemo nekoga ko je zaista spreman i sposoban da bude naš najbolji prijatelj i pratilac. Češće bivamo razočarani. U svoj žurbi da razrešimo svoje strahove i pogrešne motive za zajednički život, oduzmemo sebi šansu da pronađemo nekoga sa kime ćemo podeliti zajedničke vrednosti i interese.
Ovo su izbori koje podjednako prave oba pola i ne samo u mladosti.
Brak kao rešenje za bolne životne okolnosti, retko dovodi do dobrog i trajnog odnosa. Brakovi koji su svesno ili nesvesno sklopljeni kao izlaz iz teške situacije nemaju izdržljivost koja dolazi sa zrelom ljubavlju i zajedničkim vrednostima dve zrele osobe.
Zašto je ovo važno? Ponekad ova saznanja mogu dovesti do oslobađajuće istine, koja će pokrenuti sasvim novi odnos sa partnerom i dovesti do pomirenja i popravljanja odnosa. Ako se to ne desi, dovedu bar do normalizacije odnosa u postupku rastajanja, i omoguće da se taj proces završi dogovorom.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com