Finansijsko neverstvo je najčešći uzrok raspada dužih veza, kao i brakova, češći nego fizičko ili emocionalno neverstvo. Juče smo pisali o tome šta je tačno finansijsko neverstvo i zbog čega je toliko problematično; danas možete pročitati koji su najčešći uzroci, kao i šta se predlaže kao rešenje.
Nekada osoba koja neplanirano i neracionalno troši ima ozbiljan problem zbog kojeg to radi; najčešće je taj problem zavisnost u ovom ili onom obliku (zavisnost od kocke, zavisnost od šopinga – da, to postoji, zavisnik se loše oseća, a kratkotrajno olakšanje mu donosi kupovina novih stvari…). Kada se o zavisnosti radi, neretko je potrebna pomoć psihoterapeuta. Što se finansijskog neverstva uopšte tiče, ono je u stanju da brže i temeljnije nego bilo šta drugo uništi vezu (nimalo neobično, ako uzmete u obzir to da se tom vrstom neverstva ne samo narušava poverenje među partnerima već se neretko ugrožava egzistencija cele porodice), i zapadni stručnjaci i tu predlažu kao rešenje da se potraži pomoć bračnog terapeuta; to bi u teoriji moglo znatno da pomogne, samo što u praksi ispadne da se kod terapeuta dođe onda kada je već kasno, kada je brak pred razvodom zbog svih nevolja koje je finansijsko neverstvo donelo.
Kao i ranije, pomenućemo i ovog puta onu staru narodnu da je bolje sprečiti nego lečiti. U ovom konkretno slučaju, to bi značilo da stručnjaci svim parovima preporučuju da se u samom startu dogovore o finansijama: hoće li imati spojene ili odvojene račune (najbolje je i jedno i drugo – svako ima "svoj dinar", a postoji i zajednički račun za zajedničke potrebe), ko će brinuti o porodičnim finansijama, redovnom plaćanju računa, nabavci neophodnih stvari i slično. Takođe se preporučuje da, ko god bude zadužen za brigu o finansijama, i ono drugo povremeno "baci pogled" na podatke, na to na šta je i koliko potrošeno. Ne kao čin nepoverenja, već kao učestvovanje u nečemu što se ipak tiče oboje (odnosno, tiče se cele porodice, bilo da je dvočlana ili ih ima više).
Lako je reći da će on ili ona voditi računa o tome i da ono drugo nema šta da se bakće s tim. Ipak je lepše kad i ono drugo pokaže interesovanje za nešto što se tiče cele porodice – lepše je, i tada se ovakva vrsta neverstva znatno ređe događa, plus, ako se i dogodi, primeti se dovoljno na vreme da nešto konstruktivnije od raskida ili razvoda može da se uradi povodom toga, dok još ima vremena da se pomogne kako vezi, tako i osobi koja neracionalno troši. Konkretna pomoć zavisi od slučaja do slučaja, ali uglavnom se radi o tome da se otkrije zbog čega osoba koja troši toliko mnogo to radi, i da joj se pomogne da prevaziđe tu potrebu; radi se i o tome da se povrati poljuljano poverenje među partnerima i da se napravi novi dogovor o brizi o finansijama, pošto onaj prethodni nije funkcionisao dovoljno dobro.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com