Premda je sasvim moguće imati dugu i lepu vezu (jednu od onih "i živeli su srećno do kraja") ukoliko su partneri zreli i oboje se zaista trude, znatno je češća mučna situacija, kada ljudi ostanu u braku, da svašta gutaju ne bi li taj brak nekako opstao. Međutim, ako govorimo o sreći i o zdravoj vezi, tu mesta "gutanju" nema.
Na kakve ovde situacije mislimo? Na one kada se partneri više ne vole, ali iz različitih razloga ostaju zajedno – zbog dece, zbog finansijske nemogućnosti da se razdvoje, zbog ideje da je razvod sramota, zbog straha od toga da će im biti još gore ako se rastanu… Nekada partneri ostaju zajedno koliko god im loše bilo, po principu da je poznato zlo bolje od nepoznatog dobra. Ovakav stav je pogrešan, jer niko nije dužan da trpi gadosti u braku, da bude ponižavan i maltretiran, ni iz kog razloga.
Sramota je razvesti se? Nije, mnogo je gore ostati u braku u kome ste nesrećni. Tužna je činjenica da ne uspe svaki brak – treba prepoznati situaciju da se radi o neuspeloj vezi, da ni sav vaš trud ne može da je učini uspelom (u vezi apsolutno moraju da se trude obe strane, ako jedno odbije da to čini, ta veza postaje nešto ružno što veze s ljubavlju nema), i krenuti dalje.
Ostajete u braku zbog dece ili zato što nemate finansijske mogućnosti da se odvojite? Zato što ste u prevelikom strahu od partnera nasilnika? Ništa od toga nije razlog. Jeste zastrašujuće i teško napustiti brak i partnera nasilnika ili partnera koji jednostavno neće da se potrudi da celoj porodici bude dobro, naročito ako nemate ni posao ni obrazovanje potrebno da posao nađete – ali nije nemoguće. Danas postoje SOS telefoni za žene i decu žrtve nasilja, a tamo možete dobiti informacije i o takozvanim sigurnim kućama, u koje se možete skloniti zajedno sa decom, i gde ćete biti obučeni za obavljanje nekog posla, i u kojima ćete upoznati žene koje su prošle kroz istu muku kao i vi, izvukle se, i mogu da vas posavetuju i podrže.
Veliki problem je to što kod nas još uvek nije dovoljno razvijena svest o tome da se nasilje, ponižavanje, kao ni alkohlizam, narkomanija ili kockanje partnera/partnerke ne moraju trpeti. Da se u vezi ne mora "gutati" samo da bi brak nekako opstao. Deca neće biti srećna u porodici u kojoj je jedno od roditelja žrtva i nesrećno, a drugo ovakav ili onakav tiranin; biće im mnogo bolje ako budu s roditeljem koji je zdraviji kao osoba. Ukoliko je moguće, deca treba da imaju dobar odnos i kontakt s oba roditelja, i roditelji ne bi smeli da pred decom ocrnjuju jedno drugo – ali ako to nije moguće, treba se pomiriti s tom činjenicom i deci pružiti što je moguće zdraviji život, a to je onaj u kome niko ne trpi nasilje niti poniženja.
Dakle: u braku ne treba "gutati", ne treba trpeti nikakav oblik zlostavljanja ni zapostavljanja, ni iz kojeg razloga. Može se desiti da jedno od supružnika u nekom periodu jednostavno nema snage da se i oko veze trudi, ali ako je to u pitanju, taj period mora biti ograničenog karaktera i ne sme se raditi o situaciji da je perioda kada se to jedno ne trudi mnogo više i mnogo duže traju nego onda kada se ta osoba trudi (ili se nakratko pretvara da se trudi). Ma koliko to delovalo teško i neizvesno, odlazak iz lošeg braka je uvek moguć – a nakon toga je obično moguć i život dovoljno bolji da se osećate preporođeno. Samo hrabro!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com