Mada se nekad smatra da su „ledene kraljice“ pravi izazov za muškarce lovce, većina muškaraca koja je završila s fazom dokazivanja kroz broj „trofeja“ (ukoliko su uopšte prolazili kroz nju) smatra takvo ponašanje zamornim. Problem je što nekad i stidljivost i neodlučnost mogu izgledati kao hladnoća.
Na primer, ženi se dopada neki muškarac. Dopada joj se i to što je on, svaki put kad je vidi, odmeri od glave do pete, i što na njegovom licu može da vidi da mu se dopada. Povremeno joj i uputi poneki kompliment. Međutim, ona je ili stidljiva ili neodlučna (ili oboje) i svaki put se, na svaki znak njegove zainteresovanosti, povuče u sebe. A onda se kasnije pita – ako mu se dopada, zašto on ništa konkretnije ne pokušava?
Odgovor na to pitanje (inače, ovo se može desiti i u obrnutoj situaciji, kada je žena ta koja izražava dopadanje, a muškarac taj koji se usteže da reaguje) jeste da se muškarac ne usuđuje da uradi nešto konkretnije, jer ne dobija ama baš nikakav signal da žena želi da on uradi nešto konkretnije i boji se da ne ispadne nametljiv. Tako mu ne ostaje ništa drugo nego da i on ostane distanciran – ili to ili da izigrava pećinskog čoveka koji će pećinsku ženu mlatnuti toljagom po glavi i odvući je u pećinu, što očigledno nije postupak kome je sklon.
Šta da uradi žena u takvoj situaciji? Da muškarcu, ako joj se već dopada, da nekakav signal o tome – osmeh, zahvaljivanje na komplimentu, razgovor duži od: „Srećan ti rođendan“. „Hvala.“ Potrebno je da mu na neki način stavi do znanja da je zainteresovana (ako samo kao stidljiva devojčica skrene pogled u stranu i ne usudi se da ga ponovo pogleda, to nije jasan signal zainteresovanosti; to deluje kao da je njegov pokušaj da joj priđe ostavlja hladnom i ravnodušnom i kao da je „smara“) – i to, po mogućnosti, pre nego što on odustane i potraži neku drugu, koja zna šta hoće i ne usteže se da to i pokaže.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com